Kada tražiš istinu, a istina pronađe tebe
– Iako nekršten, trudio sam se da maksimalno ispunim sva molitvena i druga pravila, a moja volja krunisana je krštenjem u Šašincima. Moj duhovnik postao je i moj brat, a prijateljica kuma. Dobio sam ime koje mi, shodno poreklu i misiji koju imam na Zapadu u potpunosti pripada, zadovoljno poručuje German-Majk.
Iz želje da sazna istinu koju je između redova u štampi i slika koje su sredstva informisanja prenosila tek naslućivao, Majk Miler, Nemac iz Drezdena pre dve godine prvi put je posetio Kosovo i Metohiju. Nakon što je obilaskom srpskih enklava na jugu konačno potvrdio svoju sumnju u ono što Zapadna Evropa smatra zacementiranom istinom, Majk je sa svojim prijateljima iz „Evropskog fronta solidarnosti sa Kosovom“ južnu pokrajinu ponovo posetio prošle godine. Tada je zastao u Sremskoj Mitrovici i nas nekolicinu, istina skromno i stidljivo upoznao sa činjenicom da je tragajući za jednom, došao do praga druge, zapravo prve i jedine istine, koju tada još uvek nije umeo do kraja da objasni.
Ove godine, na svom putu ka Kosovu i Metohiji, Majk je ponovo posetio Mitrovicu i svoje prijatelje među kojima je i potpisnik ovih redova. U grad na Savi stigao je, kao i obično, kolima pretovarenim paketima pomoći za Srbe u enklavama južno od Ibra. Ipak… ovaj put nije bio isti. Istinu koja mu je na Kosovu i Metohiji bila otkrivena, ovaj mladi Nemac koji do pre par godina jedva da je imao bilo kakav kontak sa Srbima, umeo je da objasni.
Za razliku od prošlih, ove godine, Majk Miler, Nemac iz Drezdena, ateista, prijatelj naroda kojem i sam pripadam, na Kosovo i Metohiju odlazi kao pravoslavac. Njega je u šašinačkom Hramu Silaska Svetog Duha prošle subote krstio jerej Miljan Lapčević, a kuma mu je bila Jovana Bojić Baljošević, nastavnica engleskog jezika u Velikoj Hoči, koja ja posebno za ovu priliku doputovala u Šašince.
Ove godine, na Kosovo i Metohiju Miler nije otišao kao Majk. I dok potpisnik ovih redova stavlja tačku na tekst koji je pred vama, Miler Prizren, Hoču, Orahovac… obilazi kao German. Ime je dobio po Svetom Germanu Aljaskom koji se sa pravom smatra Apostolom pravoslavlja u Americi i na Zapadu uopšte. Blagodareći njegovom misionarenju, mnogi Amerikanci upoznali su istinu, onu koja je našem, nemačkom i srpskom Germanu na Kosovu i Metohiji bila otkrivena.
Možda i mimo njegove volje.
Promena
– Na Kosovo i Metohiju, priča nam nakon krštenja German, prvi put sam stigao u oktobru 2014. kao deo humanitarne misije Evropskog fronta solidarnosti sa Kosovom (EFSK). Vreme smo provodili u enklavama, u srpskim porodicama i školama koje smo pomogli. Tokom boravka na KiM obišli smo Gračanicu, Zočište, Visoke Dečane. Nas 33 ateista-turista upoznalo se sa duhovnom baštinom srpskog naroda. Dok su nas monasi sprovodili kroz hramove, trudeći se da nam objasne i više od onga što nas je moglo u tom momentu zanimati, osetio sam neku promenu u meni, kao da me je neka neobična duhovna sila koju ni sada ne mogu rečima do kraja da objasnim, dotakle. Tog momenta, ja, ateista koji pri tome dolazi iz Nemačke, shvatio sam da „nešto“ postoji. Nisam mogao da objasnim sebi tu promenu, ali nisam mogao da prestanem da mislim o njoj. Vreme koje smo proveli na Kosovu iskoristio sam da uhvatim dobre veze sa ljudima u enklavama. Naročito mi je draga postala sada već kuma Jovana, sa kojom sam podelio i svoje prve utiske o nastaloj „promeni“.
Po povratku u Drezden, German je nastavio da razmišlja o onome što je doživeo na Kosovu. Još više se založio za širenje nemačkog ogranka EFSK. Paralelno sa tim, pokrenuo je obimnu akciju sakupljanja stvari potrebnih školi u Orahovcu i porodici Šapić koju čine samohrana majka Valentina i njenih četvoro dece iz sela Banja na Severu Kosova. Vreme je prolazilo u poslu, tako da je „promena“ čiji je koren naslućivao, ostala u drugom planu.
Drugi dolazak
– Da li iz straha ili iz neznanja, tek nisam bio spreman da do kraja razmislim o svemu. U poslovima je došao i septembar 2015. godine i mi Nemci smo organizovali svoju prvu zvaničnu posetu KiM u okviru EFSK. Pre nego što smo došli na Kosovo, posetili smo Sremsku Mitrovicu, a ja sam otseo u Šašincima u kući Oca Miljana koji nam je ranije davao ikone koje smo potom nosili na Kosovo. Razgovarali smo o mnogim temama, između ostalog i o tome da na Kosovu i Metohiji postoji još jedna, mnogo veća i važnija Istina od one koju sam ja pošao da tragam, nastavlja priču German.
Napustivši Šašince sa još više pitanja i nedoumica koje njegovoj nemačkoj pameti naviknutoj na jasne odgovore nisu davale mira, Majk je otišao na Kosovo. Ponovo je obišao stare poznanike i nove prijatelje, uručio pomoć. I opet, baš kao i prošli put, bio je svedok „nečeg jednako lepog i neobjašnjivog“.
– Kada smo prilikom posete Prizrenu obišli ostatke Hrama Svetog Spasa, dok smo se penjali uz brdo, šalili smo se i smejali. Međutim, čim sam ušao u svetinju, osetio sam istu „promenu“ kao i godinu dana ranije. Ovaj put bila je još jača i jasnija. Seo sam na maleni stepenik i iz meni nejasnih razloga počeo da plačem. Bio sam zbunjen… samo par momenata ranije sam se smejao i šalio, a sada mi je lice bilo uplakano. Nisam mogao da se obuzdam, baš kao što nisam znao ni odakle tolike suze. Srce mi je neravnomerno lupalo, grudi su se nekontrolisano nadimale od ubrzanog disanja. Neko vreme nisam mogao da ustanem, pa sam neko vreme proveo sedeći, sve dok nisam sakupio dovoljno snage da se pridignem. Konačno, teškom mukom sam napustio Hram i nastavio svoj humanitarni rad, priča German.
Ipak, od tog momenta Miler je počeo mnogo ozbiljnije da razmišlja o svemu što se desilo, pogotvo otuda što je osećaj „promene“ svakim danom provedenim na Kosovu postajao sve jači. Poverio se Jovani Bojić Baljošević, koja mi je rekla da ga je „dotakao Bog“. Njena napomena da nema mnogo ljudi sreću da doživi to što je on doživeo, racionalnog Nemca dodatno je zbunila. Rešio je da potraži odgovor.
Sveti Arhangel Mihajlo
– Na putu sa Kosova i Metohije do Beograda, kontaktirao sam Oca Miljana i rekao mu da moram da ga vidim pre nego što se vratim za Nemačku. Nisam želeo da mu odam razlog. Otac nije ni trena razmišljao, već je došao u Beograd. Poverio sam mu se, ponovo smo razgovarali o duhovnim temama, pa sam ga na kraju zamolio da mi bude duhovni Otac, jer žalim da postanem pravoslavac. Otac se složio i naše zajedničko traganje je počelo, kaže Majk-German.
Po povratku u Drezden, Miler je, da bi ispunio datu reč, u tamošnji ruski Hram Svetog Simeona odneo ikonu Svetog Vasilija Ostroškog. Istina je htela, se da je u Hram ušao upravo u vreme akatista. Pozvan od tamošnjeg nastojatelja, Oca Davidova da iako nije kršten, na aktatistu ostane, rado je prihvatio i od tada, kad god bi mu srce i duša žaleli, redovnoje posećivao liturgije.
– U međuvremenu, kako dolikuje prosečnom Nemcu, nabavio sam svu raspoloživu literaturu. Učio sam o pravoslavlju, tragao za razlogom zbog kojeg mi se Istina otkrila, stalno bivajući u kontaktu sa Ocem Miljanom. Iako nekršten, trudio sam se da maksimalno ispunim sva molitvena i druga pravila, a moja volja krunisana je krštenjem u Šašincima. Moj duhovnik postao je i moj brat, a prijateljica kuma. Dobio sam ime koje mi, shodno poreklu i misiji koju imam na Zapadu u potpunosti pripada. Za Krsnu slavu sam, opet shodno imenu koje sam dobio na krštenju, izabrao Svetog Arhangela Mihajla kojem se molim da sačuva mene, moju porodicu i sve bližnje od svake nevolje i iskušenja. Moje krštenje je stvar moje slobodne volje i ljubavi, srećan sam i ne plašim se ničeg, jer ako je sa nama Bog, onda je jasno ko je protiv nas, zadovoljno poručuje German – Majk Miler.
OKVIR PRIČE
Kada Hristos otvori oči
– Kao neko ko se rodio i odrastao u bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Repulici, bio sam vatreni ateista i veliki protivnik bilo kakvog religioznog pogleda na svet. Odlazak na Kosovo nije samo doprinelo konačnom saznanju istine o konfliktu koji, rekao bih, još uvek nije završen. Bivajući među Srbima, shvatio sam još nešto važnije, nešto što je teško rečima objasniti, što je ljudima u mom okruženju teško da shvate, posebno onima koji nikada nisu imali iskustvo slično mome. Sada, posle svega što se desilo, osećam se osramoćeno kada pomislim na svoj prethodni život i činjenicu da sam se smejao religioznim ljudima. Zahvalan sam Bogu što mi je omogućio da saznam šta znači istina da Hristos može slepom da otvori oči, kaže Majk Miler – German.
Golubovi
I ove godine Evropski front solidarnosti sa Kosovom obišao je Kosovo i Metohiju, gde je tamošnjim Srbima uručio značajnu humanitarnu pomoć. Za sve što su uradili za Srbe Orahovca, evropski humanitarci dobili su i specijalnu zahvalnicu Gimnazije iz Orahovca kojoj su pored školske uručili i svu neophodnu opremu za fizičko vaspitanje.
– Šta su reči kada srce govori, šta su laži kada smo mi jači od njih, šta nagrade kada smo svedoci osmeha Srba u enklavama na jugu srpskog Kosova? Za ovih nekoliko godina, mnogo smo toga učinili, ali ne dovoljno i toga smo kao mladi ljudi velikog srca koji uz to dolaze iz onih zemalja koje su kumovale otimanju Kosova od Srbije i te kako svesni. Ipak, jedna od najlepših stvari koju smo uradili jeste kupovina 100 golubova i živine za porodicu Moravčević iz Orahovca. Čuli smo da su njima početkom maja Šiptari oteli i ubili golubove. Kupili smo nove. Ima nečeg strašnog u potrebi jednog naroda da u uništavanju drugog ide do tančina, do poniženja, a ima i nečeg mistično lepog u našoj želji da obnavljanjem tog golubarnika stavimo nepravdi i laži do znanja da smo to i da će Istina na kraju pobediti. Možda će je baš ti naši golubovi jednog dana prvi i nagovestiti, kaže Majk Miler.
Stevo Lapčević
Leave a Reply