Reportaže i zanimljivosti

Иснує мит и леґенда о красному Русину до хторого ше залюбела млада дзивка  єдного польского ґрофа. Старому ґрофови ше тото нїяк нє пачело, же би […]

Постоји мит и легенда о наочитом Русину у којег се заљубила млада ћерка једног пољског грофа. Старом грофу се то није никако допало, да ћерку […]

Да ше случайно  фамелия карпатских Руснацох Ворхола, у миґрацийох упутела на Панонию, можебуц би швет нєшка нє знал за Ендия Ворхолу. Судьба иншак сцела, и […]

Да се којим случајем, породица карпатских русина Вoрхола, миграцијом упутила у Панонију, можда свет  данас не би знао за  Ендија Ворхола. Судбина је другачије хтела […]

Дзецинство першей и другей ґенерациї Ференцових було чежке, церпезлїве, преткане зоз войнами, чежку роботу и борбу за голи живот. Старши ґенерациї ше здогадую, през шмих, […]

Детињство прве и друге генерације Ференцових било је сурово, мукотрпно, проткано ратовима, тежачким радом и борбом за опстанак. Старије генерације се сећају, кроз осмех, устајања […]

Свој нови дом и бољи живот у Срему, тачније у Сремској Митровици пронашли су и чланови велике фамилије Ференц-Андријевић-Андрејевић. Са севера царства из далеке јужне […]

Свой нови дом и лєпши живот у Сриме, точнєйше у Сримскей Митровици нашли и члени велькех фамелиї Ференц-Андриєвич-Андреєвич. Зоз сиверу царства из далєкей южней Галициї […]

Теди у Митровици тримал карчму наш Руснак Дюра Ґрабаня.Попри карчми, дзе ше точело пице, вон мал и векшу салу у хторей отримовани рижни преподаваня. Бачи […]

Морам да кажем да је чика Грабања одмах пристао на наше предлоге, те смо тако почели са обезбеђивањем услова за рад. Учитељица Наталија је изабрала […]

Кед сом пришол до Сримскей Митровици 1948.року, барз сом ше зачудовал и несподзивал же Руснаци у Митровици нє бешедую по руски, односно нє чуваю и […]

Доласком у Сремску Митровицу 1948.године, веома сам се изненадио и зачудио да Русини у Сремској Митровици не говоре русински и не чувају га, а имају […]

У живописном и лепом сећању породице, остао је бачиначки свештеник Ђура Фејса. Старије генерације пазиле су којим данима падају који светитељи и на дане великих […]

У живописним и красним здогадованю фамелиї, остал бачински священїк Дюра Фейса. Старши ґенерациї мерковали хтори днї хтори святи и на дзень вельких шветох (червени букви), […]

Из казивања Зденке Давидовић, рођене Еделински и њене кћерке Наташе, сазнаје се да су прапреци породице Еделински доселили из околине мађарског града Еделиња, па се […]

Зоз бешеди Зденки Давидович, народзеней Еделински и єй дзивки Наташи, дознало ше же ше прапредки фамелиї Еделински доселили зоз околїска мадярского городу Еделинь, та ше […]

Од занимања у прошлости породице присутни су: млинари, воденичари, трговци, ливци, молери, а у садашњости, књиговође, комерцијалисти, предузетници и преводиоци. – Кад смо постали момци […]

Од занїманьох у прешлосци фамелиї присутни: млїнаре, воденїчаре, тарґовци, вилїваче, молере, а у терашньосци, кнїжководителє, комерциялисти, поднїмаче и прекладаче. Кед зме постали леґинє и дзивки […]

Први потомци фамилије Марчак из карпатске области, обрели су се у на простору данашње Сремске Митровице средином XIX века, негде у раздобљу Баховог апсолутизма, у […]

Перши потомки фамелиї Марчак зоз карпатскей обласци, нашли ше на просторе нєшкайшей Сримскей Митровици стредком XIX веку, дзешка у раздобљу Баховогo абсолутизма, у чаше кед […]

Детињство и рана младост предратне генерације били су скромни, радни и једноставни. Живело се од шест јутара земље и за потребе сопственог домаћинства су гајили […]

Дзециньство и рана младосц предвойновей ґенерациї були скромни, роботни и єдноставни. Жило ше зоз шест гольти жеми и за потреби собственого обисца ховали крави и […]

У сећањима чланова сремских Русина фамилије Беднар, урезана је прича о малом сеоцету Герлахову подно Герлаховског Штита (највишег врха Татра), великог планинског ланца Карпата. Ово […]

У здогадованю членох сримских Руснацох фамелиї  Беднар, урезана приповедка о малим валалу Ґерлахову под Ґерлаховским Штитом (найвисшим верху Татрох), велького горского ланца Карпатох. Тото место […]

Трећа генерација породице Хладик су биле врсне занатлије. Поседовали су занатска писма. У прошлости породице Хладик, у другој и трећој генерацији преовлађују следећа занимања: радници, […]

Треца ґенерация фамелиї Гладик були познати ремесельнїки. Мали у власносци ремесельнїцки писма. У прошлосци фамелиї Гладик, у другей и трецей ґенерациї преовладзую шлїдуюци занїманя: роботнїки, […]

Идилично сеоце имена Петрова (по предању име је добило по светом Петру) насељено је место са административним статусом сеоске општине у округу Бардејов у Прешовском […]

Идилични валалчок мена Петрова (по преданю мено достало по святому Петру) населєне место зоз административним статусом валалскей општини у округу Бардейов у Пряшовским краю у […]

У прошлости породице Мацко доминирала су библијска имена Ана, Марија, Јосип, Петар, Андреј, Никола, те касније Емил, Ђура, Јанко, Павле, Меланија, Иљча, Нада, Верона, Леона, […]

У прешлосци фамелиї Мацко доминовали библийни мена Ана, Мария, Йосип, Петар, Андрей, Никола, познєйше Емил, Дюра, Янко, Павле, Мелания, Ильча, Нада, Верона, Леона, Павлина. Йосип, […]

Од давнина у породици Мацко кружи прича како се у првој деценији XIX века један млади удовац Јоанес упутио са још нестасалим сином Михалом са […]

Од давна у фамелиї Мацко кружи приповедка як ше у першей децениї XIX веку єден млади ґдовец Йоанес рушел зоз ище нє одроснутим сином Михалом […]

Найчастейши мена у фамелиї Иван, Василь, Митар, Дюра, Анкица, а у новши часи Драґан , Зоран, Весна , Наташа, Тияна, Андрей и Исидора. Дзецинство старшей […]

Најчешћа имена у породици су Иван, Васиљ, Митар, Ђура, Анкица, а у новије време Драган, Зоран, Весна, Наташа, Тијана, Андреј и Исидора. Детињство старије генерације […]

Зоз далєкей Галїцкей жеми, под Австро-Угарску монархию, на драгу до нового живота рушели троме браца Бережнї. Єден погинул на териториї нєшкайшей Мадярскей, други ше рушел […]

Из далеке Галицијске земље, под Аустро-Угарском монархијом, на пут у нови живот кренула су три брата Бережни. Један је погинуо на територији садашње Мађарске, други […]

„Нигде не жури, стигне се све.“ Први досељеник презимена Лазор доселио се из среза града Бардејова, садашња источна Словачка, из места Криве средином XIX века. […]

„Нїґдзе нє понагляй, сцигнєш шицко“. Перши приселєнєц презвиска Лазор приселєл ше зоз срезу гораду Бардийов, нєшкайша восточна Словацка, зоз места Криве стредком XIX вику. Перши […]

Срем, на русинском Срим, лат.Сyрмиа, Сирмијум (назван по римском граду Сирмијуму, данашња Сремска Митровица), географски је регион у Панонској низији, административно подељен између Србије и […]

Срим, на сербским язику Срем, лат. Syrmia, Sirmium (наволани по римскому городу Сирмиуму, нєшкайша Сримска Митровица), ґеоґрафски реґион у Панонскей нїжини, административно подзелєни медзи Сербию […]