Фамилија Ференц-Андријевић-Андрејевић: Савршенство толеранције
Свој нови дом и бољи живот у Срему, тачније у Сремској Митровици пронашли су и чланови велике фамилије Ференц-Андријевић-Андрејевић. Са севера царства из далеке јужне Галиције низ Бескиде, на пут неизвесности кренула су два рођена брата Александар и Алексеј 1846. године, презимена Ференц, мађаризованог у току сеобе. У току... Read more
Фамелия Ференц-Андриєвич-Андреєвич: Совршенство толеранциї
Свой нови дом и лєпши живот у Сриме, точнєйше у Сримскей Митровици нашли и члени велькех фамелиї Ференц-Андриєвич-Андреєвич. Зоз сиверу царства из далєкей южней Галициї прейґ Бескидох, на драгу нєизвесного рушели двоме власни браца Александар и Алексей 1846. року, презвиска Ференц, мадяризованого у цеку селїдби. У ceку вецеймешачней и... Read more
Фамелия Бережнї
Робиц, робиц и лєм робиц… Зоз далєкей Галїцкей жеми, под Австро-Угарску монархию, на драгу до нового живота рушели троме браца Бережнї. Єден погинул на териториї нєшкайшей Мадярскей, други ше рушел на ище дальшу драгу до Америки, а до Панонскей нїжини стигол єдини Иван Бережнї и його животна сопутнїца Зуска.... Read more
Фамилија Бережни
Рад, рад и само рад… Из далеке Галицијске земље, под Аустро-Угарском монархијом, на пут у нови живот кренула су три брата Бережни. Један је погинуо на територији садашње Мађарске, други се отиснуо на још даљи пут у Америку, а до Панонске низије стигао је једино Иван Бережни и његова... Read more
Породица Лазор Бикић До
„Нигде не жури, стигне се све.“ Први досељеник презимена Лазор доселио се из среза града Бардејова, садашња источна Словачка, из места Криве средином XIX века. Први досељеници доселили су се у брда изнад Бикић Дола у Срему, тачније око подрума Хоровица, где су за прво време живели у земуницама.... Read more
Фамелия Лазор Бикич Дол
„Нїґдзе нє понагляй, сцигнєш шицко“. Перши приселєнєц презвиска Лазор приселєл ше зоз срезу гораду Бардийов, нєшкайша восточна Словацка, зоз места Криве стредком XIX вику. Перши приселєнци приселєли ше до брегох понад Бикич Долу у Сриме, точнєйше коло пиньвици Горовица, дзе у першим чаше жили у жемунїцох. У матрикулох перши... Read more
Пап-Петрањова породица се преселила из Руског Крстура у Андријашевце-Роковце 1920.године. Габор Пап и Јулија Пап, девојачко Сегеди имали су троје деце: сина Данила и кћерке Амалију и Ирину.После Другог светског рата Данилова супруга Серафина (девојачко Абођи) са кћерком Маријом сели се у Сремску Митровицу. Ту се 1946.године родио син... Read more
Пап-Петраньова фамилия ше преселєла зоз Руского Керестура до Андрияшевцох-Роковцох 1920.року. Ґабор Пап и Юла Пап, народзена Сеґеди, мали тройо дзеци: сина Данила и дзивки Амалу и Ирину. После Другей шветовей войни Данилова супруга Серафина (народзена Абодї) зоз дзивчецом Марчу ше преселює до Сримскей Митровици. Ту ше 1946.року народзел син... Read more
Живот Русина на Карпатима био је веома тежак због експлоатације, а био је праћен бунама у XV веку, грађанским ратом између Фердинанда и Запоље, одласком у ратове против Турака, потом учешћем у Текелијевом и Ракоцијевом устанку (XVII и  XVIII век). У таквим околностима Русини су решење видели у селидби.... Read more
(Спрам матичних кнїжкох народзених, винчаних и умартих грекокатолїцких парохийох у Сриму и Сримскей Митровици) Руснаци другей миґрациї приходза до Сриму и Сримскей Митровици од 1848. до 1880. рок и то зоз Рускей Маковици зоз Шаришского комитату. Руснаци хтори ше теди приселєли по походзеню були зоз Бардейовского срезу, зоз шлїдуюцих... Read more
Skip to toolbar