Домаћи или индустријски?
За само једну кап меда пчеле морају обићи око чак 6000 цветова. Искусни пчелар објаснио је да су у народу присутне и велике заблуде по питању откривања разлике између правог или индустријског меда, то ни искусни пчелари често не могу да открију. Што се тиче квалитета, поручује да је најбољи природни, такозвани врцани мед.
– Јако је важно напоменути да индустријски прерађен мед и домаћи органски, односно врцани мед нису ни приближно слични. Док се индустријском прерадом губе нека својства, код домаћег врцаног меда то се задржава. Како? Ево објаснићу. Да би се добио квалитетан мед, мора да се, пре врцања, измери ниво влажности рефлектометром, која је око 17% а потом и ниво шећера. Затим се мед се ставља у центрифугу која му не уништава природна својства – објашњава Златомир.
Када су у питању фактори који утичу на квалитет меда, Златомир је објаснио да су то најпре чиста природа, умеће пчелара и коришћење органских препарата за заштиту пчела од болести. Порет тога, велику улогу врши и место на којем пчеле сакупљају мед, односно јако је битно да буду у чистој природи која није загађена пестицидима и инсектицидима. У Рађевини то свакако није проблем, она има велике површине нетакнуте природе под багремом и ливадом. Како каже наш саоговорник, зависно од сезоне, пчеле води на испашу на Фрушку Гору ради липовог меда, док за сунцокретов иде у Војводину.
Који је мед је најукуснији?
Наш домаћин своје пчеле негује у селу Богоштица на чувеној стази срца. Он је са пчелама најбољи пријатељ и од њих добија највреднији и најздарвији дар – мед.
– Брагремов мед је свакако најукуснији, најтраженији и самим тим му је и највећа цена. Он се не кристалише и јако је пријатан за конзумацију. Тренутно улазим у један нови технолошки процес којим стварам крем мед, производен у хомогенизатору. Он јесте механички обрађен али својства му остају иста. Док је багремов најлепши, ливадски је најздравији за јело. Такође, мојим гостима нудим и могућност инхалације директно из кошнице – каже Златомир.
Како нам је објаснио удисање феромона директно из кошнице благотворно делује на ментално и физичко здравље човека, а како би и другима то приуштио Златомир је одлучио да започне један нови процес. Инхалатор се стави на кошницу и кроз маску корисник добија здравље – свеж мирис меда, прополиса, полена, перге, воска и све оно што је нарочито препоручљиво особама са респираторним проблемима.
Пчеле као чувари природе
Да је природа чиста и нетакнута могу нам посведочити и саме пчеле, јер како је познато оне не могу опстати тамо где је природа загађена. Оне су јако битне за опрашивање, поготово бобичастог воћа, што директно утиче на годишњи принос.
– Пчеле су заиста наши чувари и најбољи пријатељи. Људи често не схватају њихов значај и зато често не воде рачуна где прскају пестициде и инсектициде. Пчеле јако позитивно утичу на наш нервни систем и уопште зфравље организма. Да би неко могао уопште прићи кошници мора најпре бити смирен и сталожен, јер оне нервозу одмах препознају и спремају се за напад, који се по њих трагично завршава – додаје пчелар.
Лепеза производа
Златомир Максимовић из Крупња својим муштеријама нуди широку лепезу органских пчелињих производа. Ту се могу наћи багремов, ливадски и липов мед, полен у зрну и праху, перга, прополис у разним комбинацијама и паковањима, крем мед, односно мед са лиофилизованим воћем и сушеним воћем (малина, јагода, купина вишња, лековито биље, нана, аронија, брусница, лимун, сусам кикирики, кафа, какао…). Особина крем меда је јако добра јер је компактна.
– Мед је најбоље конзумирати ујутру наште. Једна кашичица меда размућена у чаши топле воде добриноси општем здарвљу организма. Такође, прополиси су итекако здрави и користи се код зубобоље, непријатног даха, уништавање бактерије и гљивица… Користите мед као храну да га касније не би користили као лек – поручује пчелар.
Прича се наставља
Целу причу започео је Златомиров отац, а он сада заједно са унуцима и кћерком наставља традицију бављења пчеларством освајајући бројне сајамске медаље и признања. Кажу највећа им је награда када им људи хвале производе и када се стално враћају по још. Поред купаца из Србије, Златомира често контактирају и из Швајцарске, Немачке и Аустрије. Објашњава да је највећа потражња у спосовој амбалажи.
– Ја сам веома поносан зато што сам успео да љубав према пчелама пренесем и унуцима. Милош ће наш породични посао наставити – са поносом истиче Златомир.
Пчеларство је пре свега један леп, лак и здрав посао, али уједно и захтеван јер често зависи од климатских услова. Један од највечих изазова свакако јесте заштита од тровања инсектицидима, односно запрашивања воћа у цвату. Посебне заштите од запрашивања кажу нема, поред тога пчеле и легла често нападју и разне штеточине. Нажалост, човек је највећи непријатељ пчели, али ако нема њих нема ни нас, то је ваљда свакоме јасно – поручује искусни пчелар.
Љ.Марковић