Na 20 216 stanovnika, 162 prvaka
Kada govore o tome šta je razlog sve lošijem natalitetu, Mačvani nemaju mnogo šta da dodaju od onoga što se svaki dan može čuti ili videti u medijima. Kao i Fruškogorcima, i njima najveći problem pravi nemogućnost adekvatne zarade od poljoprivrede, ali i nedostatak društvenog života po selima
Prema poslednjem popisu, nešto manje od polovine stanovnika Sremske Mitrovice (38.316) živi na selima. Iako, pojedinačno uzev, najveći broj njih živi u Laćarku, za komparativnu analizu problema pada nataliteta u gradu na Savi, možda je najbolje pozabaviti se sa stanjem u 11 sela koja čine fruškogorski deo naselja, odnosno sa stanjem u sedam sela severne Mačve koja su takođe deo šireg gradskog područja. U ovim naseljima živi približno jednak broj meštana, stanovništvo živi mahom od poljoprivrede, pa su im i problemi sa kojima se u svakodnevnom životu susreću gotovo identični što se ujedno odnosi i na mogućnosti njihovog prevazilaženja.
Kako se problem pada nataliteta u selima može najbolje posmatrati kroz broj đaka u školama, a posebno kroz praćenje broja onih koji po prvi put sedaju u klupe, to će redovi koji slede biti posvećeni upravo ovim brojkama koje će samo dodatno otkriti da Fruškogorje sa Mačvom, na veliku žalost, ne spajaju samo dva mosta, nego i činjenica da će za koliko 50 godina najveći broj sela koja ove celine čine – nestati.
Svi Fruškogorci u dva razreda
Ove godine, u školske klupe u 11 fruškogorskih sela smestilo se svega 68 prvaka. Oni koji vode statistiku napominju da taj broj nije mnogo ni veći ni manji u odnosu na cifre koje se javljaju već duži niz godina. Oni nešto sumnjičaviji poručuju da sva sela našeg Fruškogorja daju jedva dva dobra razreda u prosečnoj gradskoj školi, dodajući da će ukoliko se u sektoru poljoprivrede i u sferi unapređenja opšteg kvaliteta života na selima situacija u godinama koje dolaze biti još gora.
Tako je u Velikim Radincima, u danima poslednjeg popisa bilo 60 meštana starostti od pet do devet godina, u Grgurevcima 52, Divošu 50, Ležimiru 17, u Manđelosu 63, Staroj Binguli osam, Čalmi 64, Šišatovcu devet i Šuljmu 22. Koliko je situacija sa omladinom na selima zaista alarmantna možda najbolje pokazuje podatak da u 11 fruškogorskih sela prema poslednjem popisu živi 9.216 stanovnika.
Statističke istine radi, Čalma koja ima 1.431 stanovnika dala 10 prvaka; Divoš sa 1.361 stanovnika dao je 13 novih školaraca; Bingula sa 162 – dva; Manđelos koji ima 1.319 stanovnika ima ove godine 13 prvaka; Ležimir koji ima 699 meštana upisao je pet prvaka; Šišatovac sa 211 stanovnika ima jednog prvaka; Veliki Radinci sa svojih 1.426 stanovnika dali su 12 prvaka; Grgurevci koji broje 1.129 meštana imaju sedam prvaka; Šuljam koji broji 630 meštana stigao je Šišatovac, pa tako ima svega jednog prvaka, dok Bešenovo (765 meštana), skupa sa Bešenovačkim Prnjavorom (83) ove godine ima četiri prvaka.
Kako ističe predsednik Saveta Mesne zajednice Veliki Radinci Milan Marinković, jedan od najvećih problema sa kojima se meštani fruškogorskih sela bore jeste težak život od poljoprivrede, kao i manjak kvalitetno provedenog slobodnog vremena. U takvim okolnostima, smatra Marinković, posao svake Mesne zajednice jeste da koliko god može pozitivno utiče na onaj segment života za koji je nadležan.
– Mi ne možemo da utičemo na to kolika će biti cena poljoprivrednih proizvoda. Proizvođači se bune, bore koliko mogu, ali će to morati da reše sami. Ono što mi možemo jeste da uredimo školu, vrtić, da pokušamo da stvorimo što bolje uslove kako bi omladina kvalitetnije provela slobodno vreme. U tom smislu, mi u Radincima činimo sve da stari Dom kulture zamenimo novim koji bi imao prostor za omladinu, a radimo i na tome da napravimo i etno-selo kako bi omladina mogla da se uposli i pokrene seoski turizam, napominje Marinković.
Važno je biti blizu grada
Da mladima treba omogućiti što kvalitetnije provođenje vremena u selu, smatra i prvi čovek MZ „Zasavica Dva“ Zlatan Milovančević, koji napominje da će naredne godine, ukoliko prilike dopuste, u sklopu postojećeg objekta Mesne zajednice biti sagrađena i posebna prostorija opremljena za potrebe mladih.
– Mi smo jedno od rektih sela u Mačvi iz kojeg mladi ne odlaze u onom broju u kojem je to slučaj sa drugim, našim komšijskim selima. Blizu smo gradu, pa je verovatno to jedan od bitnijih razloga zbog kojeg su ostali na svojim imanjima. Za njih planiramo da napravimo jednu prostoriju, da je opremimo računarima i drugom opremom. Činimo sve što je u našoj moći kako bi oni koji su ostali u selu tu konačno i zasnovali svoje porodice. Imamo dosta neženja i mislim da se ta brojka može umanjiti samo ako njima i sutra njihovoj deci sutra ponudimo nešto mimo atarskih puteva i poljoprivrede, smatra Milovančević.
Populacija u mačvanskim selima polako se smanjuje, pa je tako, kao recimo u slučaju Noćaja, potreba za novim grobljem veća od potrebe za novim stambenim objektima. Ništa bolja nije situacija ni u Ravnju, Radenkoviću… Boljom situacijom (mada nikako sjajnom) mogu se „pohvaliti“ Salaš Noćajski, pomenuta Zasavica i Mačvanska Mitrovica.
Ipak, da nema razloga za preterano opuštanje i slavlje, pokazuje i podatak da i ove mesne zajednice žive ne toliko zahvaljujući vrednim rukama njihovih meštana, kojih, istini na volju nikako ne manjka, nego pre svega zahvaljujući činjenici da se nalaze u neposrednoj blizini Sremske Mitrovice te da jedna od njih predstavlja centar mačvanskog života.
– Što bliže Mitrovici, to bolje. Samo prođite od Radenkovića do Mačvanske Mitrovice i videćete koliko se život menja na bolje. Ma koliko se mi trudili, teško možemo parirati Salašu ili Mitrovici. Daleko od grada, daleko od života, smatra prvi čovek MZ Radenković Vlada Turudić.
Tri razreda u čitavoj „Narodovoj“
Da je bela kuga i u Mačvi uzela danak, govori i podatak da je ove godine u sva odeljenja Osnovne škole „Dobrosav Radosavljević-Narod“ upisano svega 94 prvaka. Od toga, kako dolikuje gore rečenom, gotovo polovina, čak 41 đak upisan je u Mačvanskoj Mitrovici, 13 u Salašu Noćajskom, 11 u Noćaju, šest u Ravnju, 10 u Zasavici Jedan, šest u Zasavici Dva i sedam u Radenkoviću. Ako ovom podatku dodamo i činjenicu da u Mačvi trenutno živi blizu 11.000 stanovnika, gore izneti podaci postaju još alarmantniji. Oni koji realnije sagledavaju problem, sa žaljenjem konstatuju da neslavni broj prvaka prati i neslavni broj žitelja Mačve kojih ima „koliko i u dva sremskomitrovačka naselja“.
– Sela nam se gase i tu nema spora. Na ulicama sve je više starih koji sede na klupama sa svojim vršnjacima jer će mnogi od njih, kada u kuće uđu, biti sami jer su mladi odavno otišli od njih i sela. Mačvanska Mitrovica je centar naše Mačve i to još uvek ima nekog života, ali je i to malo. U našoj matičnoj školi za dve decenije, broj đaka se smanjio za preko 400, ili za trećinu. Ako se ovako nastavi, više nećemo imati đaka u selu. Ako budemo i imali đaka, nećemo imati školu, jer se neće isplatiti slati učitelje, nastavnike i drugo osoblje. Imamo sela u kojima smo na ivici, gde će još malo biti više osoblja nego đaka. Idamo ka vremenu u kojem će biti lakše da se prođe autobusom, da se pokupi to malo što po selu ima đaka i da se doveze u Mačvansku Mitrovicu. Ali, onda kada i to stane, pitanje je kako ćemo onda moći da popunjavamo školu. Eto, sada niče nova zgrada. Uslovi za rad biće nikad bolji. Nadamo se da će to biti podstrek roditeljima barem iz Mitrovice da ne idu na sremačku stranu. Slučajeve da roditelji dovode decu u našu matičnu školu već imamo, posebno u jako malim selima, gde dolazi do spajanja razreda. Oni koji strahuju za kvalitet obrazovanja svoje dece, samostalno već preduzimaju prve korake i mi tu ne možemo ništa da promenimo, kaže direktor OŠ „Dobrosav Radosavljević – Narod“ Slađan Papić.
Mali pogoni čuvaju omladinu
Kada govore o tome šta je razlog sve lošijem natalitetu, Mačvani nemaju mnogo šta da dodaju od onoga što se svaki dan može čuti ili videti u medijima. Kao i Fruškogorcima, i njima najveći problem pravi nemogućnost adekvatne zarade od poljoprivrede, ali i nedostatak društvenog života po selima. Otuda, ističe Vlada Turudić, ni ne čudi to što bolje žive ona sela koja su bliža Sremskoj Mitrovici.
Mogućnost ostanka mladih u svojim selima, predsednik MZ Ravnje Radmilo Budečević vezuje za otvaranje manjih skladišnih i prerađivačkih kapaciteta za one proizvode koje mačvanski poljoprivrednici u svojim selima proizvode. Upravo ovih dana u Ravnju koje se od poslednjeg popisa smanjilo za nekoliko stotina stanovnika koji su ili umrli ili se otisnuli u „beli svet“ se sve više i priča o mogućnosti pokretanja baš jednog takvog pogona.
– Ideja da se formira jedan centar sa hladnjačama za papriku iz manje kapacitete i za preradu. Dve firme koje izvoze papriku su voljne da uđu u neku saradnju sa Ravnjancima, ali je pre toga potrebno jasno odrediti standarde, način na koji se radi, šta se radi, a potrebno je raditi i na jačanju jedinstva među Ravnjancima, kako bi shvatili da moraju zajedno da rade. U našem selu od 100 gotovo 90 domaćinstava radi papriku, od hektara i manje do više. Paprika je ono što mlade Ravnjance može zadržati u selu, ali je potrebno učiniti sve što je do nas da se manji skladišni i prerađivački kapaciteti otvore, priča Budečević i dodaje: – Ja sam dugo radio sa Slovencima i znam recimo da je broj stanovnika u Ljubljani u proteklih stotinu godina porastao ne više za trećinu od onog broja koji je tada živeo, dok se Beograd povećao gotovo pet puta, a pri tome nemamo problem sa viškom stanovnika. Ali zato u Sloveniji skoro svako selo ima neku mini fabriku. To i nama treba i na tome, ako želimo da mladi ostanu kraj nas, moraćemo početi što pre da radimo.
Stevo Lapčević
Leave a Reply