Уручењем награда и пројекцијама најбољих филмова синоћ је у Културном центру завршен 9. Међународни фестивал једноминутног и кратког филма „Mister Vorky„.
Румска публика имала је прилику да погледа стотинак филмова, чији је квалитет вредновао регионални жири у саставу: Ивана Маринић Крагић, редитељка и продуценткиња из Загреба, Петер Церовшек, филмски аутор и директор фестивала FeKK из Љубљане, Петар Митрић, филмски кустос и продуцент из Суботице (конкуренција једноминутних филмова); Јуриј Меден, кустос Аустријског филмског музеја у Бечу (конкуренција кратких филмова).
Гран-при у конкуренцији једноминутних филмова добило је турско остварење „Превод“, режисера Омера Фарука Барана из 2022. године.
Специјалне награде су добили филмови:
„ТКО“ – Оливера Смита (САД, 2021, експериментални филм); „Само шоу„, (Алжир 2021, анимирани филм) Мустафе Бенгернаута, и Боукефа Мохамеда Тахер Шавкија; „Питај супер 8 магичну куглу“ (САД, 2022, анимирани филм), Џонатана Рајлија.
Најбољи страни филм је „Прихватити себе“, (Узбекистан, 2021, анимирани филм) Татјане Тајо, док је најбољи српски филм дело Лазара Бачкоње – „Марамице“ (Србија, 2022, анимирани филм).
Жири публике је за најбољи једноминутни филм изабрао литванско остварење „Полен“ (2020., играни филм), аутора Веиса Мајевског.
Када је реч о конкуренцији кратких филмовима најбољи је „Дајла: биоскоп и заборав“,(Шпанија, 2022, документарни филм) Артура Дуењаса Херера.
Специјалну награду за кратки филм добило је домаће остварење „Контрафаза“ (Србија, 2021, документарни филм), Игора М. Тохоља.
Награђени режисер Артуро Дуењас Херера, аутор филма који говори о заборављеном избегличком кампу у Алжиру који насељавају избеглице остале након шпанског повлачења из Африке, као последње тамошње колоније, истиче да је дубоко уверен да филм има снагу да мења ствари на боље.
„Покушао сам овим филмом да прикажем тежак живот заборављених избеглица у том кампу, јер сматрам да филм има снагу да промени неке ствари. У Србију сам дошао наменски због фестивала, боравио сам неко време и у Београду са жељом да упознам вашу земљу и заиста сам одушевљен и срдачношћу људи, указаним гостропримством, али и квалитетом и организацијом самог фестивала„, рекао је Дуењас.
Марко Kостић, уметнички директор Фестивала и селектор једноминутних филмова (филмски редитељ и критичар, Београд) изразио је задовољство што је жанр једноминутног филма заживео у Србији.
„Пре девет година на првом издању фестивала домаћих остварења готово да није било, а сада је највећи број најкраћих филмова на свету, њих десет, стигао управо из Србије. Што се тиче општег утиска о филмовима, осећање глобалне кризе у којем еколошке, здравствене, економске и политичке неприлике као да прате једна другу, изгледа да је формирало својеврсну дистанцу аутора према свету који их окружује. Описи тескобних друштвених стања и меланхоличних поетских осећања показују одсуство политичког прагматизма у ангажованом карактеру њиховог дела. Стиче се утисак да ови филмови нуде мотив за јавну дискусију и теоријску анализу чак и више од практичног смисла властите производње. Стога имајући у виду чињеницу да је монтажерско-редитељски метод професора Славка Воркапића служио као инспирација многим филмским теоретичарима, као и нашу жељу да фестивал буде што адекватније теоријски испраћен ново издање фестивала посвећујемо писаним и усменим тумачењима седме уметности, како на филму, тако и око филма“, рекао је Костић.
Завршницу фестивала синоћ су увеличали и чланови гимназијског бенда „Погрешно скретање“ свирајући познату филмску музику.
Извор/ Фото/ Општина Рума