Program finansiran od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Udruženje Građana „Socio – ekologično“ – Deč, u svom programu rada ima program terapijskog jahanja kao podršku uključivanju osoba sa invaliditetom u svet sportsko – rekreativnih aktivnosti.
Jahanje kao terapija je specifičan oblik tretmana i rehabilitacije osoba sa invaliditetom koji se u svetu primenjuje već više od tridset godina. Osnovno terapijsko delovanje terapijskog jahanja postiže se neometanim prenosom pokreta s leđa konja na dete i njegovim prilagođavanjem tim pokretima, kao i kroz neposredni kontakt sa životinjom koji ima blagotvorno i umirujuće dejstvo. Ovakvim vidom terapije postiže se: normalizacija mišićnog tonusa, smanjenje stereotipnih pokreta, kontrola držanja tela i ravnoteže, simetrija pokreta, bolja pokretljivost i izdržljivost, poboljšanje cirkulacije, disanja i probave, usmerava se pažnja i povećava koncentracija, dete usvaja nove pojmove, utiče se na razvoj kognitivnih sposobnosti, savladava se veština jahanja – ukratko, utiče se na poboljšanje opšteg psihomotornog stanja deteta.
Predsednica tog udruženja, Ružica Mrkalj, zahvaljujući svojim unucima i njihovom interesovanju za školu jahanja, došla je na ideju za pokretanje projekta „Terapijsko jahanje kao podrška OSI“, kojim su obuhvaćeni korisnici usluga Dnevnog boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju, uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
„U terapeutsko jahanje je uključen veliki tim ljudi, od socijalnih radnika, pedagoga psihologa, terapeuta, mnogo ljudi koji treba da naprave trijažu tog deteta koje će ići na terapiju“ – navela je Ružica.
Kako navodi, deca iz Dnevnog boravka terapijsko jahanje doživljavaju kao odlazak na ekskurziju, raduju se svakom susretu sa životnjama i novim aktivnostima, a reakcije roditelja su zaista pozitivne, jer su oni zapravo ti od koga se jedino mogu dobiti povratne informacije.
Saradnja udruženja „Socio – ekologično – Deč“ sa konjičkim klubom „Bojčin“, licenciranim terapeutom i obučenim konjima za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, poslednje tri godine teče prema planu i svi njegovi akteri su složni u tome da je hipoterapija u prirodi, u šumi i miru daleko delotvornija od one koja se sprovodi u manježu sa pogledom na višespratnice.
Projekat „terapijsko jahanje kao odrška OSI, pravi je pokazatelj da dobrom saradnjom svaki cilj postaje lako dostižan, a sve što je potrebno jesu dobra ideja i volja da se promene ostvare.
Leave a Reply