Kada spomenemo obrazovanje ili školu, u sistemu asocijacija jedna od prvih, svakako je tradicionalni, papirni dnevnik koji se kroz decenije nije bitno menjao. Ipak, napredak nauke i tehnologije uslovio je nove momente u prosveti, pa se tako pred očima javnosti ali i u zbornicama pojavio elektronski dnevnik, odnosno „esDnevnik“, kako se popularno naziva.
Projekat implementacije elektronskog dnevnika počeo je pilot projektom u školskoj 2017/2018. godini, a nastavljen je glavnim projektom u školskoj 2018/2019. godini. Pilot projekat je započeo u 60, a završio sa više od 500 osnovnih i srednjih škola. Po završetku pilot projekta odlučeno je da se sve škole uključe u glavni projekat u školskoj 2018/19. godini.
Cilj projekta elektronskog dnevnika je objektivnije i efikasnije vođenje evidencije o obrazovno-vaspitnom radu učenika. Povećanje objektivnosti se odnosi na realnije ocenjivanje, jer je nastavnicima onemogućen uvid u ocene iz drugih predmeta, a time i sticanje predrasuda o znanju učenika. Kada je ocenjivanje učenika u pitanju, prednost elektronskog dnevnika je i u tome što direktor škole, a i roditelj može imati uvid u ocenu koju je učenik dobio i vreme kada je ocenjen. Dakle, ne postoji mogućnost naknadnog ili neobjektivnog ocenjivanja.
Osim toga i direktor škole i svi članovi nastavnog kolektiva imaju stalan uvid u tok školske administracije, te nastavnici tačnije i pouzdanije izvršavaju svoje radne obaveze. Svi rokovi, opšteprihvaćeni kriterijumi su unapred isprogramirani, tako da je svako odstupanje od njih odmah vidljivo školskoj upravi. Zadaci i obaveze koji nisu urađeni postaju vidljivi svim nastavnicima, ali i roditeljima. Na ovaj način nastavni kadar se dodatno podstiče da obavlja svoje radne obaveze u skladu sa opšte prihvaćenim propisima.
Iako, možda, na prvi pogled deluje da je nastavnicima posao otežan strogim pravilima, ipak elektronski dnevnik vodi ka smanjenju administrativnog rada nastavnika, jer se sve potrebne evidencije nalaze na jednom mestu. Dok je u klasičnom, papirnom dnevniku, nastavnik morao ručno da unosi podatke, da sabira prosek ili izostanke, „esDnevnik“ omogućava da se neke operacije automatski izvršavaju ili da se koriste pripremljeni podaci, što nastavnicima ostavlja daleko više vremena za rad sa učenicima na času.
Jedna od velikih prednosti je i to što je projektom predviđeno da svaki roditelj može da ima pristup ocenama svoga deteta kao i obrazloženjima istih. Upravo zbog toga jasno uviđamo da elektronski dnevnik nije samo posrednik između nastavnika i učenika već i učeničkog uspeha i roditelja. Roditelj ima uvid samo u ocene svoga deteta, pa je samim tim garantovana i privatnost.
Jedna od prvih škola u Sremu koja je ušla u pilot projekat, bila je OŠ „Nebojša Jerković“ iz Buđanovaca. Iako je u početku uvođenje elektronskog dnevnika bio pravi izazov za jednu seosku školu, uz adekvatnu opremu i obuku, nastavni kadar je vrlo brzo savladao program, tako da danas već „esDnevnik“ je deo svakodnevne rutine. Kako iz ove škole navode, i učenici su dobro prihvatili inovaciju u nastavi, iako im je na početku bilo neobično što nastavnik u učionicu ulazi sa tabletom, mobilnim telefonom ili računarom u ruci umesto sa dnevnikom.
Naravno, pored svih prednosti, postoje i poteškoće koje se pre svega odnose na opremljenost škole. U prelaznom periodu, dok se ne dostigne potreban nivo IKT opremljenosti, škola vodi evidenciju na oba načina. Onog momenta kada elektronski dnevnik potpuno zameni papirni, govorimo o modernim školama, 21. veka.
Projekat “Obrazovanje za 21. vek – Savremena tehnologija u nastavi” finansijski je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Leave a Reply