Završena prva rumska književna kolonija

U petak je održana književna tribina u čitaonici gradske biblioteke Atanasije Stojković kojom je završena prva književna kolonija Ruma 2017. Tribina je bila manje formalna nego što obično budu promocije knjiga i slični događaji i svako od učesnika publici se ukratko predstavio svojim odabranim delom. Tako su posetioci bili u prilici da se neposredno upoznaju sa nekima od najboljih savremenih pisaca,  kritičara i prevodilaca među kojima su bili: Vladislava Gordić Petković, Duško Novaković, Dragan Purešić, Laslo Blašković,  Radoslav Petković, Mihajlo Pantić i Slobodan Zubanović.

Posle kratkog obraćanja direktora gradske biblioteke Atanasije Stojković, Željka Stojanovića, razgovor je duhovito  vodio moderator Mileta Aćimović Ivkov. Prva od učesnika publici se obratila jedina dama među njima, Vladislava Gordić Petković:

– U ovoj čitaonici prošli put sam bila povodom razgovora o ozbiljnim šekspirovskim temama, a ovoga puta branim ženske boje na interesantnoj koloniji. U Borkovcu smo proveli ovih nekoliko dana u razmeni iskustava, ali i obilasku biblioteka u Irigu, Staroj Pazovi, Šapcu i Sremskoj Mitrovici, gde smo održali veći broj književnih programa , rekla je Vladislava, doktor nauka, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu,  koja je stručnjak za  savremenu  englesku i američku književnost, za šekspirologiju, studije roda i književnu teoriju i kritiku.

Nakon njenog kratkog izlaganja slušali smo pesme Duška Novakovića i Slobodana Zubanovića, a zatim i predstavljanje rođenog Rumljanina, prevodioca Dragana Purešića. Nakon poezije, usledilo je čitanje kratkih odlomaka iz putopisnih knjiga. Prvi je svoje odlomke čitao Laslo Blašković, upravnik Narodne biblioteke Srbije,  jedan od najznačajnijih srpskih pisaca srednje generacije, a zatim i Mihajlo Pantić, čije su priče uvrštene u mnoge antologije u Srbiji i svetu, prevedene na francuski, engleski, nemački, ruski,  bugarski, ukrajinski, slovenački itd. Mihajlo Pantić se u ime svih pisaca učesnika ove kolonije zahvalio domaćinima na gostoprimstvu.

– Zahvalio bih se u ime nas pisaca koji smo ovde proveli nekoliko prijatnih dana, jer ovoliku količinu pisaca nije lako savladati. Ovde smo imali priliku da se međusobno družimo, što se danas nekako izobičajilo, a kvalitetu druženja doprineo je i lep ambijent borkovačke šume i jezera.

Kroz saradnju javnih bibliteka, loklnih samouprava i Zajednice matičnih boblioteka Srbije, očekuje se da će i druge ovakve književne kolonije zaživeti i da će biblioteka ostati, kako kažu, mesto svih mesta.