ZAŠTO PONOVO GORE NAŠE ORANICE? Paljenje strništa izaziva višestruku štetu

Projekat podržan od strane pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Prethodni period godine, obeležila je povećana zagađenost vazduha koja je uglavnom posledica vremenskih prilika. Međutim, visokoj zgađenosti doprinelo je i nesavesno paljenje strništa po seoskim atarima, iako se paljenjem neće postići ništa dobro. Štete su neopisive kako za poljoprivrednike tako i za samo zemljište.

Spaljivanje strništa je veoma štetno za zemljište jer se na taj način ubijaju svi živi organizmi i organske materije u zemljištu, koje treba čuvati i za buduće naraštaje. Poljoprivredni stručnjaci tvrde da se paljenjem stvara nepopravljiva šteta.

Lakša borba protiv korova, patogena i štetočina, neki su od razloga paljenja poljoprivrednika, ali sasvim je izvesno da za takve postupke nema opravdanja.

Agronomi godinama ističu da se paljenjem strništa najviše ugrožava zemljište, koje je prirodan i neobnovljiv resurs jer samo u jednoj kašičici zemlje ima više mikroorganizama nego ljudi na celoj planeti, a paljenjem se taj svet, koji je naizgled nevidljiv, potpuno uništava.

Upravo ti mikroorganizmi, koje paori uništavaju, po svoju štetu, razlažu organske materije u zemljištu i pretvaraju ih u humus, čime se obogaćuje zemljište koje je osnova poljoprivredne proizvodnje i potrebno je da se očuva u što boljem stanju.

Pod uticajem visokih temperatura koje nastaju pri paljenju strništa iz zemljišta isparavaju sve hranljive i vredne materije, na taj način azot i sumpor odlaze u vazduh, mineralne materije ostaju u pepelu koji se kasnije putem vetra raznosi dalje od plodne oranice, te se zbog nebrige i neznanja stvara neplodno zemljište.

Kako tvrde stručnjaci, jedini ispravan postupak sa žetvenim ostacima je njihovo zaoravanje budući da velika masa organske materije ostaje nakon skidanja, recimo kukuruza ili soje. Odnos zrna i slame koja ostaje posle žetve je 1 : 1, što znači ako smo skinuli prinos soje od tri do pet tona, isto toliko organske materije po hektaru ostaje na parceli i onda postaje jasno koliki gubitak nastaje kad se sve to spali.

Paljenje strništa u našoj zemlji i zakonom je zabranjeno, a kazne se kreću u rasponu od deset hiljada do milion dinara i gazdinstva koja to praktikuju gube status aktivnog domaćinstva, a time i pravo na podsticaje i subvencije od strane nadležnog ministarstva.