Велике инвестиције увек су доносиле и велика истраживања, па смо тако захваљујући градњи Ђердапа добили Виминацијум и Лепенски вир. Захваљујући изградњи аутопута Рума Шабац Рума је, осим Басијане у Доњим Петровцима и Гомолаве у Хртковцима, добила још један археолошки локалитет у атару села Кленак – Аџине њиве Брајково 2.
Локалитет Аџине њиве Брајково 2 простире се на око пет хектара површине, тик уз реку Саву где су ископавања трајала током протеклих скоро годину дана. На локалитету су истражене и све културе које су се смењивале хиљадама година континуираног живота на плодној савској тераси.
„Уствари се налазимо у сред једног екононмског комплекса који је по свој прилици служио за прераду житарица и за њихово чување и складиштење. У исто време на истом овом месту само много раније су овде становали Винчанци и овде на истом месту имамо остатке њихових кућа које су биле распоређене тик једна уз другу.“, рекао је др Драган Милановић, директор Археолошког института Београд.
Читаво насеље било је ограђено моћним одбрамбеним рововима. На локалитету је пронађено више хиљада предмета из различитог периода – пећи, накита, новца, оруђа и оружја. У кућама су пронађени сјајни примерци уметничких дела у виду фигурина. Значајно је и то што су пронађени комплетни остаци људи, односно пет неолитских сахрана винчанске културе.
„Скелети ће бити такође третирани са најсавременијим методама што ће омогућити јако много података који могу бити извучени из њих – од ЦТ снимања, ДНК анализа, стабилног изотопа који ће нам показати здравље и исхрану винчанских људи и то је управо где су већ бројне међународне институције почеле да се интересују.“, навео је археолог Мирослав Кочић.
Међу најзанимљивије налазе спадају модели кошница који припадају старчевачкој култури, која је цветала између 6300. и 5350. године пре наше ере. Ово указује на то да је Срем био једна од колевки пчеларства још пре 8000 година.
Ископавање у атару села Кленак спада у једно од највећих ископавања у историји српске археологије, речено је приликом обиласка локалитета, а истовремено је истакнуто колики значај на развој Руме у кутурно – историјско – туристичком смислу ово откриће може да има.
Председница Општине Рума Александра Ћирић је истакла да ће локална самоуправа и у овом смислу показати одговорност, те предузети све што је неопходно како би се ово благо Србије сачувало.
„Реч је о изузетно важном и значајном локалитету, а наша дужност као општине јесте да помогнемо ова истраживања, као и даља истраживања у наредним фазама, превасходно што ће највећи део, односно готово сви пронађени артефакти на овом локалитету бити складиштени у Завичајном музеју Рума и већи део бити изложен на будућој сталној поставци. Ми ћемо издовијити и средства за конзервацију ових предмета, како бисмо овај локалитет што боље предочили како румској публици, тако и истраживачким круговима из земље и света“, истакла је Александра Ћирић, председница Општине Рума.
Поред свих бенефита и напретка који нови аутопут пружа регионима Срема и Западне Србије, Република Србија добија и археолошки локалитет који ће постати једна од окосница развоја културног туризма и археолошког наслеђа који ће привлачити туристе широм света.
Истакнуто је и то да ископавања неће утицати на динамику радова ни рок завршетка аутопута, те да ће Коридори омогућити заштиту локалитета.
Весна Самарџија