OBRAZOVANJE ZA 21. VEK -Čas digitalne pismenosti OBRAZOVANJE ZA 21. VEK -Čas digitalne pismenosti
Digitalna pismenost podrazumeva poznavanje različitih izvora informacija ali i vrednosti informacije. Digitalno pismena osoba može da povezuje izvore informacija, da prepozna prednosti i mane... OBRAZOVANJE ZA 21. VEK -Čas digitalne pismenosti

Digitalna pismenost podrazumeva poznavanje različitih izvora informacija ali i vrednosti informacije. Digitalno pismena osoba može da povezuje izvore informacija, da prepozna prednosti i mane raznih oblika medija, ili ukratko – snalazi se u svetu informacija i digitalnih uređaja. Digitalna pismenost postoji i kao nastavni predmet u školama širom Srbije, međutim, iskustva nekih nastavnika se pomalo razlikuju od drugih.

Razgovarali smo sa Marinom Vujaković, nastavnicom matematike i digitalne pismenosti u obrazovanju odraslih u OŠ “Ivo Lola Ribar” iz Rume i u obrazovanju odraslih pri Kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, a u okviru OŠ “Nebojša Jerković”iz Buđanovaca.

Osnovna škola “Nebojša Jerković” iz Buđanovaca uz saglasnost Ministarstva prosvete i KPZ-a u Sremskoj Mitrovici, sprovodi obrazovanje odraslih koji su na izdržavanju zatvorske kazne. Koliko dugo radite sa polaznicima u KPZ-u?

“U Kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici radim od 2016. godine, kao nastavnik matematike i digitalne pismenosti. Počela sam da radim u okviru projekta “Druga šansa” koji je podrazumevao formalno osnovno obrazovanje odraslih, koji iz nekih razloga nisu završili osnovnu školu. Taj projekat je započet pre nekih 7 godina i podržavala ga je EU kako bi se broj nepismenih u našoj zemlji sveo na minimum. Projekat se potom sinergisao u sistem osnovnog obrazovanja i vaspitanja”, izjavila je Marina Vujaković za naš portal.

Kada ste počinjali sa radom u KPZ-u, da li ste imali predrasuda i kakvi su Vaši utisci sada?

“Kada sam počela sa radom u školi u okviru KPZ-a, postojali su određeni stereotipi i razne predrasude. Zatvor je specifična ustanova u kojoj važe posebna pravila, disciplina je veoma stroga, te je samim tim i rad u tom okruženju drugačiji nego u klasičnoj školi. Ako se osvrnem na prve dane mog rada u zatvorskoj školi, secam se da mi nije bilo baš prijatno: uvek se prolazi kontrola od strane policijskih čuvara za ulazak, onda te oni sprovode kroz zatvorski kompleks do škole, prolazi se pored kolone osuđenih lica… Mi, nastavnici koji tamo radimo, uvek imamo podršku čuvara u toj ustanovi, ali do sada nismo imali razloga da tražimo pomoć od njih”, izjavila je Marina i dodala:

“Sada mogu reći da naši polaznici imaju poštovanje prema nastavnicima i pristojno se ponašaju dok su na času. Mi sve polaznike, bez obzira što su tu gde su, gledamo “istim očima”, ne razmišljamo o tome šta je ko počinio i zašto je lišen slobode, a tako je mnogo lakše raditi u zatvorskoj školi. Posao nastavnika tamo je da polaznike nauči da uće,razmišljaju, pišu, čitaju, računaju, stiču makar teorijska znanja”.

Lica na izdržavanju zatvorske kazne ne mogu imati kontakt sa digitalnim uređajima, posebno ako su u pitanju telefoni i ne mogu imati pristup internetu. Sa druge strane, u obrazovanju odraslih u okviru škola, uslovi za jedan digitalni čas su mnogo drugačiji?

“Tu je situacija drugačija. Ove škole su opremljene dovoljnim brojem računara i druge tehnološke opreme, imaju odlične digitalne kabinete, pa polaznici rado dolaze na nastavu. Dešava se da stariji polaznici, koji nikada nisu koristili računar, nemaju volje da rade na računaru, pa čak imaju i strah da ga koriste, već posle mesec dana nauče da otkucaju tekst koji im treba, naprave tabelu, pronađu informacije na internetu i mnogo toga drugog. To mi je velika motivacija”, istakla je nastavnica.

Živimo u svetu gde su digitalni uređaji skoro neophodni i gde je vid kazne zabrana interneta i oduzimanje pametnog uređaja . Kako vidite budućnost digitalne nastave?

Osnovne škole u kojima ja radim prate trendove u obrazovanju, te koristimo interaktivne table, nove računare, projektore, koristimo e-dnevnike, e-oglasne table, koristimo razne edukativne programe i aplikacije u nastavi, a čekamo i e- udžbenike, kako bi olakšali roditeljima, deci i nama, nastavnicima. Trudimo se da naše digitalne učionice pretvorimo u potpuno pametne učionice. Digitalizacija obrazovanja je neophodna, jer se svet oko nas digitalizuje, a obrazovanje ne sme da zaostaje. Ranije smo, u školiama,  imali akcenat na nastavniku i teoriji, a danas na IKT-u, djaku i praktičnim veštinama. Smatram da je najbolja opcija zadržati nešto od starog sistema, koji jeste funkcionisao, ali ga obogatiti novim tehnologijama i kroz to povezati nastavnike i učenike. Dug je proces da se obrazovanje u Srbiji digitalizuje u potpunosti, ali mi smo krenuli. Malim koracima se mogu preći veliki putev”, zaključila je Marina Vujaković.

Projekat “Obrazovanje za 21. vek – Savremena tehnologija u nastavi” finansijski je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Nema još komentara.

Budite prvi koji ćete ostaviti komentar.

Odgovori

Your email address will not be published. Required fields are marked *


*

Skip to toolbar