Sirija je danas simbol ratnih razaranja, žrtava i masovnog iseljavanja. Počeci destrukcije sežu do marta 2011. godine, a čak ni danas ne nazire se mir u ovoj zemlji. Poneti idejom „Arapskog proleća“ 2011. godine demonstranti su izašli na ulice sirijskih gradova. Protestvovalo se zbog nezadovoljstva Vladom i predsednikom Bašar el Asadom. Demonstracije vrlo brzo menjaju svoj oblik i prerastaju u oružane sukobe i stravični građanski rat, koji če potresti ceo svet. U momentu kada izbija rat u Siriji država je već ekonomski oslabljena višegodišnjim sušama, ali je i pod pritiskom doseljavanja iračkih izbeglica.
Da bi se ugušile sve masovnije demonstracije, vojska Sirije upotrebljava vatreno oružje i dolazi do krvoprolića. Oružani sukobi dalje dele samu vojsku. Javljaju se dezerteri koji odbijaju naređenja i staju na stranu demonstranata, pa dolazi do njihovog naoružavanja i formiranja Slobodne armije Sirije. Sukobi između dve vojske postaju sve suroviji sa sobom nose veliki broj žrtava, kako pristalica režima, tako i demonstranata. Stradanja, borbe i ratni užasi ne prolaze nezapaženo od strane velikih sila, pa tako građanski rat u Siriji postaje međunarodni posrednički sukob. Svaka od stranih zemalja traži svoje ekonomske, vojne ili druge interese u ovim sukobima.
Na stranu sirijskog režima staju Rusija, Iran, Hezbolah, dok pobunjenike podržavaju zapadne sile, SAD, Turska… Teritorija Sirije postaje ratište, gde preko posrednika ratuje Izrael protiv Irana i Hezboloha kao i Turska protiv Kurda. Situacija se dodatno komplikuje kada se pojedine pobunjeničke grupe udružuju sa Islamskom državom. U zemlji vlada opšti haos. Stradanja i žrtve su svakodnevne, neizvesnost raste i strah tera stanovništvo da napusti svoja ognjišta i pođu u nepoznato, ne bi li preživeli. Podjednako je opasno pripadati bilo kojoj od zavađenih strana, ali i pokušati da se ostane neutralan. Postavlja se pitanje života ili smrti. Beži se od Asadove vojske, ali i od džihadista. Stanovništvo preko Turske i Mediterana kreće ka Evropi. Ali, ni bekstvo nije prošlo nekažnjeno. Na desetine hiljada Sirijaca je uhapšeno, a postoje i brojna svedočanstva o torturi u zatvorima.
Nakon proglašenja pobede SAD-a nad džihadistima, otvara se put Turske za obračun sa Kurdima na severu Sirije. Novi sukobi izazivaju novi veliki talas iseljavanja. Izbeglice kreću ka Turskoj. Tada Ankara krši sporazum potpisan sa Briselom i otvara granice ka Evropskoj uniji. Reka naroda kreće ka Evropi bežeći od ratnih užasa. Cilj i više nego teškog puta su Nemačka, zemlje na severu Evrope, gde je migrantska politika najpovoljnija, SAD, ali i druge, susedne zemlje. Mnogi migranti suočeni sa brojnim nedaćama nisu istrajali na svome putu, ili su izgubili svoje najmilije. Danas govorimo o više miliona migranata i žrtava iz Sirije.
Projekat “Migrantska kriza – pružimo ruku, ne otpor!” finansijski je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Leave a Reply