MIGRANTSKA KRIZA – Pružimo ruku, ne otpor! MIGRANTSKA KRIZA – Pružimo ruku, ne otpor!
Brojni sukobi koji se već dugo odvijaju u državama Severne Afrike, Centralne Azije i Bliskog istoka – u Libiji, Siriji, Iraku, Avganistanu i drugim... MIGRANTSKA KRIZA – Pružimo ruku, ne otpor!

Brojni sukobi koji se već dugo odvijaju u državama Severne Afrike, Centralne Azije i Bliskog istoka – u Libiji, Siriji, Iraku, Avganistanu i drugim zemljama, primorali su milione ljudi da napuste svoja ognjišta i pođu ka Evropi tražeći, utočište i mir. Pored ratnih razaranja, veliki problem su glad i siromaštvo, pa među ljudima koji se iseljavaju ima i ekonomskih migranata. Krajnje odredište njihovog, i više nego teškog puta, su zemlje Evropske unije. Kretanja stanovništva velikih razmera započela su u proleće 2015. godine, a putevi su od tada vodili preko naše zemlje.

Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila u Srbiji,samo u prvoj polovini 2019. godine na teritoriju naše zemlje je ušlo više od 16.000 migranata i izbeglica, a više od 37% su bile žene i deca. U svakom momentu u Srbiji se nalazi oko 5.000 migranata od kojih je samo oko 3.000 smešteno u prihvatnim centrima dok se ostali nalaze u naseljima u blizini centara ili graničnih prelaza.u alternativnom smeštaju. Prema procenama UNICEF-a žene i deca mahom pristižu fizički i emotivno iscrpljeni,a često i preplašeni. Strah, bol, užasi i gubici koje su pretrpeli na putu do Evrope su nemerljivi pa stručnjaci upozoravaju da su im potrebni dodatna zdravstvena nega, podrška i razumevanje.

Ipak, dolazak velikog broja stranaca čije prisustvo je posledica ratova, nemira i nemaštine, izazvalo je nelagodu, pa čak i strah lokalnog stanovništva. Došlo je do susreta različitih kultura, običaja, jezika i životnih priča, pa su iz razlika proizišli stereotipi i predrasude. Pojedinačni ispadi i remećenje javnog reda i mira od strane migranata, izazvali su čak i stvaranje antimigrantskih kampanja. Strah za ličnu bezbednost i bezbednost imovine doprineo je netrpeljivosti. Tako je naprimer, u Somboru u novembru 2019. godine, održan večernji protest protiv migranata. Ovaj slučaj nije usamljen, pa stručnjaci upozoravaju na ksenofobiju u progresu. Mediji u Srbiji na različite načine izveštavaju o trenutnoj migrantskoj situaciji, ali je medijski prostor u najvećoj meri koncetrisan na pojedične događaje ili situacije.

Migranta ne treba posmatrati kao događaj ni kao vest, već kao osobu sa emocijama i ličnim pravima. Da bi se što lakše prebrodila Migrantska kriza i da bi se savladao jaz koji postoji između lokalnog stanovništva i migranata, potrbno je sagledati kako širu tako i usku sliku stanja. Migrante je potrebno upoznati kroz pojedinačne priče, lična iskustva i sudbine, da bi mogli govoriti o razumevanju i saosećanju. Ukoliko migrantu pružimo priliku da se pokaže kao prijatelj, ako iskreno ispriča svoju sudbinu od momenta kada je napustio svoju zemlju do danas, veće su šanse da će biti i dočekan kao prijatelj. Da bi lakše izašli iz Migrantske krize, da bi sačuvali svoja prava, a pritom ne ugrozili tuđa, iformišimo se, pokušajmo da razumemo – pružimo ruku, ne otpor!

Projekat “Migrantska kriza – pružimo ruku, ne otpor!” finansijski je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Nema još komentara.

Budite prvi koji ćete ostaviti komentar.

Odgovori

Your email address will not be published. Required fields are marked *


*

Skip to toolbar