MIGRANTSKA KRIZA – Pružimo ruku, ne otpor!

Brojni sukobi koji se već dugo odvijaju u državama Severne Afrike, Centralne Azije i Bliskog istoka – u Libiji, Siriji, Iraku, Avganistanu i drugim zemljama, primorali su milione ljudi da napuste svoja ognjišta i pođu ka Evropi tražeći, utočište i mir. Pored ratnih razaranja, veliki problem su glad i siromaštvo, pa među ljudima koji se iseljavaju ima i ekonomskih migranata. Krajnje odredište njihovog, i više nego teškog puta, su zemlje Evropske unije. Kretanja stanovništva velikih razmera započela su u proleće 2015. godine, a putevi su od tada vodili preko naše zemlje.

Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila u Srbiji,samo u prvoj polovini 2019. godine na teritoriju naše zemlje je ušlo više od 16.000 migranata i izbeglica, a više od 37% su bile žene i deca. U svakom momentu u Srbiji se nalazi oko 5.000 migranata od kojih je samo oko 3.000 smešteno u prihvatnim centrima dok se ostali nalaze u naseljima u blizini centara ili graničnih prelaza.u alternativnom smeštaju. Prema procenama UNICEF-a žene i deca mahom pristižu fizički i emotivno iscrpljeni,a često i preplašeni. Strah, bol, užasi i gubici koje su pretrpeli na putu do Evrope su nemerljivi pa stručnjaci upozoravaju da su im potrebni dodatna zdravstvena nega, podrška i razumevanje.

Ipak, dolazak velikog broja stranaca čije prisustvo je posledica ratova, nemira i nemaštine, izazvalo je nelagodu, pa čak i strah lokalnog stanovništva. Došlo je do susreta različitih kultura, običaja, jezika i životnih priča, pa su iz razlika proizišli stereotipi i predrasude. Pojedinačni ispadi i remećenje javnog reda i mira od strane migranata, izazvali su čak i stvaranje antimigrantskih kampanja. Strah za ličnu bezbednost i bezbednost imovine doprineo je netrpeljivosti. Tako je naprimer, u Somboru u novembru 2019. godine, održan večernji protest protiv migranata. Ovaj slučaj nije usamljen, pa stručnjaci upozoravaju na ksenofobiju u progresu. Mediji u Srbiji na različite načine izveštavaju o trenutnoj migrantskoj situaciji, ali je medijski prostor u najvećoj meri koncetrisan na pojedične događaje ili situacije.

Migranta ne treba posmatrati kao događaj ni kao vest, već kao osobu sa emocijama i ličnim pravima. Da bi se što lakše prebrodila Migrantska kriza i da bi se savladao jaz koji postoji između lokalnog stanovništva i migranata, potrbno je sagledati kako širu tako i usku sliku stanja. Migrante je potrebno upoznati kroz pojedinačne priče, lična iskustva i sudbine, da bi mogli govoriti o razumevanju i saosećanju. Ukoliko migrantu pružimo priliku da se pokaže kao prijatelj, ako iskreno ispriča svoju sudbinu od momenta kada je napustio svoju zemlju do danas, veće su šanse da će biti i dočekan kao prijatelj. Da bi lakše izašli iz Migrantske krize, da bi sačuvali svoja prava, a pritom ne ugrozili tuđa, iformišimo se, pokušajmo da razumemo – pružimo ruku, ne otpor!

Projekat “Migrantska kriza – pružimo ruku, ne otpor!” finansijski je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.