Презвиска сримских Руснацох другей миграциї
(Спрам матичних кнїжкох народзених, винчаних и умартих грекокатолїцких парохийох у Сриму и Сримскей Митровици) Руснаци другей миґрациї приходза до Сриму и Сримскей Митровици од 1848. […]
Reportaže i zanimljivosti
Презимена сремских Русина друге миграције
(Према матичним књигама рођених, венчаних и умрлих гркокатоличких парохија у Срему и Сремској Митровици) Русини друге миграције долазе у Срем и Сремску Митровицу у периоду […]
Досельоване Руснацох до Сриму
Живот Руснацох на Карпатох бул барз чежки пре експлоатацию, а провадзели го бунти у XV вику, гражданска война медзи Фердинандом и Заполю, одходом до войни […]
Сремски Русини
Срем, на русинском Срим, лат.Сyрмиа, Сирмијум (назван по римском граду Сирмијуму, данашња Сремска Митровица), географски је регион у Панонској низији, административно подељен између Србије и […]
Сримски Руснаци
Срим, на сербским язику Срем, лат. Syrmia, Sirmium (наволани по римскому городу Сирмиуму, нєшкайша Сримска Митровица), ґеоґрафски реґион у Панонскей нїжини, административно подзелєни медзи Сербию […]
Русини у Војводини признати као посебна нација
На територији Панонске низије и простору данашње Војводине и Србије панонски Русини живе преко 260 година. 17.јануар 1751 године, остаје забележен као посебан дан у […]
Як час преходзел руска заєднїца заокружовала свой животни и явни простор
На териториї Панонскей ровнїни и просторе нєшкайшей Войводини и Сербиї Панонски Руснаци жию вецей як 270 роки. 17. януар 1751. остава зазначени як окремни дзень […]
Počinje novi krug izvlačenja nagradne igre „Uzmi račun i pobedi 2021“
Vlada Republike Srbije podsetila je na to da je do prvog izvlačenja u prvom krugu nagradne igre „Uzmi račun i pobedi 2021“ ostalo još deset […]
Vakršnja izložba udruženja „Rukotovorine“ (VIDEO)
U prostorijama Udruženja građana “Rukotvorine”, koje se nalaze u kući Ćire Milekića na Žitnom trgu u Sremskoj Mitrovici otvorena je Vaskršnja izložba. Tradicionalno, već 15. […]
Здогадованя
Кед сом пришол до Сримскей Митровици 1948.року, барз сом ше зачудовал и несподзивал же Руснаци у Митровици нє бешедую по руски, односно нє чуваю и […]
Културно-просветне активности Русина прошлог века у Сремској Митровици
Тридесетих година прошлог века митровачки Русини посебно оживљавају своје активности. Митровачке новине „Сремски земљорадник“ писале су да 26.04.1935.године да је на свечан начин отворена зграда […]
Културно просвитни активносци Руснацох прешлого вику у Сримскей Митровици
Свойо активносци Руснаци у Сримскей Митровици ожили 30- тих рокох прешлого вику. Сримскомитровицики новини „Сремски земљорадник“ писали 26.априла 1935.року же на шветочни способ отворени будинок […]
„Енди Ворхол ниоткуд”
Да се којим случајем, породица карпатских русина Вoрхола, миграцијом упутила у Панонију, можда свет данас не би знао за Ендија Ворхола. Судбина је другачије хтела […]
„Енди Ворхол нїодкадз“
Да ше случайно фамелия карпатских Руснацох Ворхола, у миґрацийох упутела на Панонию, можебуц би швет нєшка нє знал за Ендия Ворхолу. Судьба иншак сцела, и […]
Театeр „Ирена Колєсар“
Театер хтори ноши мено Ирени Колєсаровей настал у шерцу Сримскей Митровици, у рамикох Дружтва Руснацох, а по угляду на познати заґребацки „Театер у госцох“ Релї […]
Театар „Ирена Колесар“
Театар имена Ирене Колесар изродио се у срцу Сремске Митровице, у оквирима Друштва Русина, а по угледу на чувени загребачки „Театар у гостима“ Реље Башића, […]
Фудбал у срцу: Из Беркасова и сремског горја, равно на Маракану
Мирослав Балашћак фудбал је почео да игра у свом родном месту на питомим обронцима Фрушке Горе. Било је то време кад су сви његови вршњаци […]
Фодбал у шерцу
Зоз Беркасова и сримских горох, просто на Маракану. Мирослав Балащак фодбал почал бавиц у своїм родним месце на питомих брегох Фрушкей Гори. Бул то час […]
Црква Вазнесења Господњег
У народу позната као „Русинска“, јер су је саградили Русини гркокатолици у Сремској Митровици, црква Вазнесења Господњег је гркокатоличка црква и посећују је верници гркокатоличке […]
Церква Вознесения Господнього
У народзе позната як Руска, бо є будовали Руснаци грекокатолїки у Сримскей Митровици, Церква Вознесения Господнього грекокатолїцка церква и нащивюю є вирнїки грекокатолїки, Руснаци, Українци […]
Русинско гробље у Сремској Митровици
Русинско гробље у Сремској Митровици налази се у североисточном делу града на земљишту које је поклонио парохијан Михаљко. 1901. на њему сву већ сахрањени први […]
Руски теметов у Сримскей Митровици
Руски теметов у Сримскей Митровици ше находзи у сиверовосточней часци городу на жеми хтору подаровал парохияан Михалько. Там уж 1901 .року поховани перши парохиянє. На […]
Дружтво Руснацох Сримска Митровица
Остатнї два децениї „Дружтво Руснацох Сримска Митровица“ забера важне место на културней мапи Срима и городу Сримска Митровица. У своєй вецейдеценийней роботи сотрудзує зоз шицкима […]
Друштво Русина Сремска Митровица
Последње две деценије Друштво Русина Сремска Митровица заузима веома важно место на културној мапи Срема и Града Сремска Митровица. У свом вишедеценијском раду обједињује све […]
Учитељица великог срца
Ану Ждињак Кнежевић, учитељицу, још дуго дуго ће памтити генерације из Сремске Митровице, Шида, Беркасова и целог Срема. Рођена је 27. новембра 1932. године у […]
Учителька велького шерца
Ану-Ганчу Ждиняк Кнежевич,учительку, ище длуго буду паметац ґенерациї зоз Сримскей Митровици, Шиду, Беркасова и цалого Сриму. Народзена є 27. новембра 1932. року у Шиду, у […]
КУЛТУРНИ ЖИВОТ У БИКИЋ ДОЛУ
Организован културни живот Русина у Бикић Долу почиње 1941. године, када је изграђена школа. Први културни догађај значајан за Бикић До било је освештање темеља […]
ПОЗНАТИ БИКИЋАНИ
Кирил Сидор, рођен 16. септембра 1920. године у Бикић Долу. Основну школу завршио је у Привиној Глави, грађанску школу у Шиду, средњу пољопривредну у Крижевцима, […]
Школство у Бикић Долу
Русини су од самог досељења око 1848. године, пa дo 40-их година ХХ века, своју децу слали из Бикић Дола у школу у Привину Главу. […]
Школство у Бикич Долу
Руснаци од самого присeлєня кoлo 1848. рoку, тa пo 40-ти рoки ХХ вику, свойо дзeци посилали зoз Бикичу дo шкoли дo Привинeй Глaви. Очежане им […]
Русини у Бикићу
Русини су се из североисточних области Угарске (данас територија источне Словачке) на територију овдашњег манастира Привина Глава почели досељавати у Бикић До негде пре револуције […]
Руснаци у Бикичу
Руснаци ше зоз сиверовосточних обласцох Угорскей (нєшка то територия восточней Словацкей), на територию тутейшого манастира Привина Глава, почали присельовац до Бикич Долу пред револуцию 1848. […]
Црква у Бикић Долу
„Откад су се Русини доселили у Бикић До, посебну љубав изражавали су према цркви. На почеку је постојала само звонара на имању Васиља Бурчака. Црква […]
Церква у Бикич Долу
„Одкеди ше Руснаци приселєли до Бикич Долу, окремну любов указовали ґу церкви. Спочатку була лєм дзвонїца на маєтку Василя Бурчака. Церква справена и пошвецена 28. […]
Ирена Колесар
Да је поживела Ирена Колесар би 22.новембра 2020. напунила 95 година. Судбина јој је одредила краћи животни век.Тихо и достојанствено, каква је била цео живот, […]
Ирина Колєсар
Да пожила Ирина Колєсар (Колєсарова) би 22. новембра 2020. наполнєла 95 роки. Судьба єй одредзела кратши животни вик. Цихо и достоїнствено, так яка була цали […]
Презвиска сримских Руснацох другей миграциї
(Спрам матичних кнїжкох народзених, винчаних и умартих грекокатолїцких парохийох у Сриму и Сримскей Митровици) Руснаци другей миґрациї приходза до Сриму и Сримскей Митровици од 1848. […]
Презимена сремских Русина друге миграције
(Према матичним књигама рођених, венчаних и умрлих гркокатоличких парохија у Срему и Сремској Митровици) Русини друге миграције долазе у Срем и Сремску Митровицу у периоду […]
Историја Русина у Сремској Митровици
Русини су се у Срем почели досељавати још крајем 18. века, а интензивније почетком 19. века. Русини друге миграције долазе у Срем сто година касније, […]
История Руснацох у Сримскей Митровици
Руснаци ше до Сриму насельовали ище концом XVIII вику , а интензивнєйше на початку XIX вику. Руснаци другей миґрациї приходза до Сриму сто роки познеєйше, […]
РУСИНСКА КУХИЊА
Русини имају специфичну и препознатљиву кухињу коју карактеришу слатко –слане комбинације. Кухињу Русина одликују лепа и једноставна јела, као својеврсна комбинација поврћа и теста, с […]
РУСКА КУХНЯ-РУСКИ ЄДЛА
Руснаци маю специфични и препознатлїви єдла хтори характеристични по слатко- сланих комбинацийох. Традицийни руски єдла смачни и єдноставни, мишанїна су желєняви и цеста, а шунка, […]
МАЈСКО ДРВО
Постоји један обичај, рушење мајског дрвета, који од прве половине 19. века чувају само Русини у Бикић Долу. Поред Кирбаја (сеоске славе), највећа прослава је […]
МАЙСКЕ ДРЕВО
Постої єден обичай, то валянє майского древа, котри од першей половки 19. вику чуваю лєм Руснаци у Бикич Долу. Попри кирбаю ( швето у местох […]
ПАНОНСКИ РУСИНИ
Руснаци, Рутени, Малоруси, панонски или војвођански Русини, све су то називи за народ богате традиције, источно-словенског порекла.На територији Панонске низије и простору данашње Војводине и […]
ПАНОНСКИ РУСНАЦИ
Руснаци, Рутени, Малоруси, панонски або войводянски Руснаци, шицко то назви за народ богатей традициї, восточно-славянского походзеня. На териториї Панонскей ровнїни и просторе нєшкайшей Войводини и […]
Neobičan hobi: Inžinjer geodezije naučio da veze goblene u vojsci
Nebojša Mlađenović, penzionisan inženjer geodezije ima veoma neobičan hobi, a to je vezenje goblena. Vez je naučio davne 1973. godine u vojsci i od tada […]
Uspešno završeni Pudarski dani u Irigu
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević je otvorio na iriškom Ribarskom trgu, ovogodišnje – 27. po redu „Pudarske dane“. Ova tradicionalna […]
Besplatno lečenje za učesnike ratova
Veterani koji su učestvovali u ratovima od 1991. do 1999. godine, uključujući i ratne vojne invalide, moći će bez uputa da se leče od bolesti […]
Serbian