Sremski svinjokolj u Vognju, u Opštini Ruma, održan je prvi put 1992. godine. Od tada, do danas, manifestaciju je organizovala Mesna zajednica Voganj. Nekada se u ovom selu gajilo i do 50.000 tovljenika, danas oko pet puta manje, ali svakako ni to nije zanemarljiv broj u odnosu na broj domaćinstava. Velike farme preuzimaju primat, pa su ovakve manifestacije dobra prilika da se očuva tradicija, a meso proizvodi na što prirodniji način bez mnogo aditiva, što mušterije sve više i traže. Poslednjih godina Sremski svinjokolj u Vognju se održava prvog vikenda u decembru, taman kada počinju svinjokolje i u svim sremskim domaćinstvima.
Okupi se u centru Vognja po nekoliko ekipa koje se takmiče u spravljanju najukusnijih kobasica, čvaraka, švargle i krvavica. Porane ekipe u Voganj, kako bi na vreme podložile vatru, ugrejale vodu za šurenje, jer sve mora biti autentično, baš onako kako se nekada radilo u svakom seoskom domaćinstvu. Pre posla pila se kuvana rakija kako bi majstori bolje radili. Tačno se znalo ko je glavni majstor i šta ko radi, tako da su ekipe brojale po nekoliko članova. Moralo se brzo raditi kako bi sve bilo urađeno na vreme, posebno zbog takmičenja koje je bilo prilika da svaka ekipa pokaže šta ume.
“Ocenjujemo način obrade, kvalitet obrade i proizvodnju naših tradicionalnih proizvoda kao što su šunka, slanina, plećka i kobasica. Nema boljih proizvoda! Voganjci lično gaje svoje svinje, obrađuju i od srca to rade, a to je recept za najbolje proizvode”, rekao je na poslednjem svinjokolju Ljubomir Janošević, veterinarski inspektor i dugogodišnji član žirija. Naravno, meso je pre pripreme specijaliteta, ali i prodaje moralo na trihineloskopski pregled, baš kao što to čine i svi sremski domaćini.
“Na terenu imamo pravi sremski tradicionalni svinjokolj, koji počinje od klanja svinja, preko obrade mesa, tranžiranja, do pravljenja čvaraka, kobasica, džigernjača, a sve se radi na tradicionalan način. Mi ne odustajemo, jer želimo da mladima pokažemo kako se nekad radilo, da ostane u sećanju tradicionalan način svinjokolja i obrade mesa, jer ovde se sve radi kao nekad. Danas primat preuzimaju velike farme, svinja je sve manje u samim domaćinstvima, pa zato i pokušavamo da na ovakav način održimo tradiciju”, priča nam Jova Matić, jedan od organizatora Sremskog svinjokolja u Vognju. Ono što se jedino u Vognju na svinjokolju može videti je starinski način šurenja – paljenjem. Od prvog dana svinjokolja ovakav način je najbolje znao deda Steva, koji je svoje iskustvo uspeo da prenese na mlađe Voganjce, koji sada na ovakav način šure svinje bez ikakvih problema. Tačno se zna kakva treba da bude vatra, kada i kako okretati svinju a da se ne prešuri, odnosno da se ne zapali. Baš zbog toga što se ovo može videti samo u Vognju, najviše posetilaca je bilo pored Voganjske ekipe i to dok ne završe celokupan posao.
Čitavoj organizaciji uvek priteknu u pomoć i Udruženja žena iz Srema, kao i KUD „Voganj“. Uvek bude zabave za stare i mlade, nastupaju folklorna društva, organizuju se dečije igre i takmičenja. Veče uoči svinjokolja održava se i stručna tribina na temu stočarstva. Podsetimo, prošle godine zbog situacije sa korona virusom Sremski svinjokolj je otkazan. Inače, svi oni koji dođu na Sremski svinjokolj, a ima ih iz čitave zemlje, mogu po daleko povoljnijim cenama od onih u marketima i mesarama, da kupe sveže meso i sve mesne prerađevine.
PROJEKAT „FOTOGRAFIJE GOVORE“ JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
Leave a Reply