Словаци су се у Војводину досељавали у неколико таласа. Најпре, у 18. веку након ослобођења Хабзбуршке монархије од турске власти. Насељавање Бачке и Срема везује се за почетак 19. века. Колонисти су углавном били сиромашни сељаци и занатлије, али са њима, у мањем броју, долазе и образовани учитељи и свештеници. Словаци су населили Бачки Петровац давне 1745. године, док су у Банату, 1784. године, основали Словачки Бардањ, насеље код Бегеја у близини данашњег Зрењанина. Кретање ка југу настављају 1802. и 1803. године када се око 1000 Словака населило у Ковачицу. 1806. године, насељавају И Падину, друго насеље у којем и данас највећи број становника чине Словаци.
Иако су у Словачкој већином римокатолици, Словаци у Војводини су протестанти (евангелици). Одмах по доласку на ове просторе, организовали су се и црквено, после доношења Патента о толеранцији 1781. године. Прва Евангеличка црква је саграђена 1783. године у Бачком Петровцу
Словаци су данас трећа по бројности национална мањина у Војводини. Према подацима пописа из 2011. године број припадника словачке националне мањине било је 52.750. Словаци насељавају Бачки Петровац, Кулпин, Гложан, Кисач, Пивнице, Лалић, Селенчу, Луг, Љубу, Ковачицу, Падину, Бело Блато, Хајдучицу, Јаношик, Сланкаменачке Винограде. Говоре словачким језиком, који је и један од званичних језика у Војводини.
Досељавање Словака у Стару Пазову
Прве словачке породице на територију општине Стара Пазова доселиле су се пре нешто више од 250 година. Пре тога су живели у Селенчи, где је половина живља била католичке вероисповести. 1768. године је стигло наређење да протестанти морају да напусте то место. Стигло је одобрење са Бечког двора, које је потписао сувладар Марије Терезије, њен син Јосип II. Првих 120 породица стигло је на пустару Пазова, која је тада била део Војне границе, и то у периоду од 23. до 25. маја 1770. године.
Долазак Словака протестаната у 18. веку на територију тадашње Војне границе је према историчарима доста интригантан, јер по законима Хабзбуршке монархије нико ко није био католичке вере није смео да је настањује.
Уз обавезу да служе Хабзбурзима и бране монархије од најезде Турака, Словаци граничари су имали потпуну слободу вероисповести, тако да су већ након месеца дана одржали своје прво богослужење с обзиром на то, да је у тој групи дошао свештеник Самуел Шпанагел, који је првих неколико година радио и као учитељ.
У Старој Пазови, која спада у три највећа места у Војводини са словачким становништвом, живи око 5000 Словака.
Slováci sa do Vojvodiny prisťahovali vo viacerých vlnách. Najprv v 18. storočí po oslobodení habsburskej monarchie spod tureckej nadvlády. Osídlenie Bačka a Srem sa datuje na začiatok 19. storočia. Kolonisti boli väčšinou chudobní roľníci a remeselníci, no s nimi v menšom počte prichádzali aj vzdelaní učitelia a kňazi. Slováci osídlili Báčsky Petrovac už v roku 1745, zatiaľ čo v Banáte v roku 1784 založili slovenský Bardanj, osadu pri Begeji neďaleko dnešného Zrenjaninu. V pohybe na juh pokračovali v rokoch 1802 a 1803, keď sa v Kovačici usadilo asi 1000 Slovákov. V roku 1806 sa usadili v I Padine, v druhej osade, v ktorej aj dnes väčšinu obyvateľov tvoria Slováci. Hoci na Slovensku sú prevažne rímskokatolíci, Slováci vo Vojvodine sú protestanti (evanjelici). Hneď po príchode do týchto oblastí sa zorganizovali ako cirkev, po schválení tolerančného patentu v roku 1781. Prvý evanjelický kostol postavili v Báčskom Petrovci v roku 1783. Slováci sú dnes treťou najpočetnejšou národnostnou menšinou vo Vojvodine. Podľa údajov sčítania ľudu z roku 2011 bol počet príslušníkov slovenskej národnostnej menšiny 52 750. Slováci obývajú Bački Petrovac, Kulpín, Gložan, Kisač, Pivnicu, Lalić, Selenču, Lug, Ljubu, Kovačicu, Padinu, Belo Blato, Hajdučicu, Jánošík, Slankamenačke Vinograde. Hovorí po slovensky, ktorá je tiež jedným z úradných jazykov vo Vojvodine.
Prisťahovanie Slovákov do Starej Pazovy
Prvé slovenské rodiny sa na územie obce Stará Pazova prisťahovali pred viac ako 250 rokmi. Predtým bývali v Selenči, kde bola polovica obyvateľstva katolícka. V roku 1768 prišiel rozkaz, že protestanti museli miesto opustiť. Prišiel súhlas z viedenského dvora, ktorý podpísal spoluvládca Márie Terézie, jej syn Josip II. Do pustatiny Pazova, ktorá bola vtedy súčasťou Vojenskej hranice, dorazilo v období od 23. do 25. mája 1770 prvých 120 rodín. Príchod slovenských protestantov v 18. storočí na územie vtedajšej Vojenskej hranice je podľa historikov dosť zaujímavý, pretože podľa zákonov habsburskej monarchie ho nesmel obývať nikto, kto nebol katolíckeho vierovyznania. S povinnosťou slúžiť Habsburgovcom a brániť monarchiu pred vpádom Turkov mali pohraniční Slováci úplnú slobodu vierovyznania, takže už po mesiaci mali prvú bohoslužbu vzhľadom na to, že do tejto skupiny prišiel kňaz Samuel Spanagel, ktorý ako prvý roky pôsobil ako učiteľ. V Starej Pazove, ktorá je jedným z troch najväčších miest vo Vojvodine so slovenským obyvateľstvom.
Пројекат „Живот Словака у Војводини “ суфинансира Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Војводине. Пројекат реализује Удружење „Културни излог“ Стара Пазова у сарадњи са РТВ Центар Срем, ТВ Фрушка гора Рума и Радио Фрушка гора Рума. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.