O Buđanovcima se mnogo zna. Naseljeno mesto u opštini Ruma koje je specifično po mnogo čemu. Prvo po nazivu. Za mnoge neobično zvuči pa u šali kažu da je to selo puno para i da tu novci buđaju, da se ne troše. Medjutim o imenu sela piše daleko više u Monografiji koju su napisali Dimitrije Lončarević, Živko Marković, Dragan Tomašević i Dobrivoj Mitrović. „Postanak i tumačenje imena Buđanovci teško je objasniti, mada ima nekoliko verzija, ali i neslaganja u njima”, piše u monografiji o Budjanovcima. „Dve legende nisu nimalo uverljive, a u naučnoj literaturi imamo tri pretpostavke, jednu u mađarskoj, dve u srpskoj. Po prvoj, ceo Srem se 1288. godina nazivao Bolđan, kako stoji u jednoj ugarskoj povelji(…). Srpska tumačenja kažu da su Buđanovci varijanta ličnog, staroslovenskog imena Budimir, a drugo, da je to ime došlo od nekadašnjeg prebivanja našeg naroda pod zemljom, tačnije u plesnivoj, odnosno buđavoj zemlji, na šta podsećaju imena Zemun, Buđanovci i Pećinci.
Kako bilo, Buđanovci su od vajkada bili mesto vrednih i poštenih ljudi koji su se bavili zemljoradnjom. Neko je imao i nešto stoke, ali su zemlju svi obrađivali. Zanimljivo je da je u Buđanovcima 1931. godine radila Mlekara, a 1936. u tom selu je osnovana i Zemljoradničko-potrošačka zadruga. Život u mirnom selu je promenio Drugi svetski rat, jer su mnogi Buđanovčani odlazili u partizane, a oni koji su ostali kod svojih kuća su sa svog praga pmagali antifašističku borbu. Mnogi su na žalost poginuli tokom rata, a ostaje zapisano da su Buđanovci bili mesto gde je obnovljen SKOJ,a kako priča Soka Markovinović, koja je tada bila desetogodišnja devojčica u Buđanovcima je bio i Pinki. Seća ga se kao mladog partizana, koji je kratko boravio u selu, jer je morao dalje. Priseća se Soka i bombardovanja Beograda. Kaže videlo se iz sela kako sve gori. Kod njenog oca Marka u kuću je baš toga dana došla porodica Jovović iz Beograda. Petočlana porodica je u kući Marka Mrkušića našla utočište i tu su bili skoro do kraja rata. “Saživeli smo se tada, a i dan danas se poštujemo kao najrođeniji rod”, kaže Soka.
Nakon rata je krenula obnova naše zemlje, pa tako i Buđanovaca koji su se godinama razvijali i sa vremenom postajali sve moderniji. Jedan od poznatijih Buđanovčana je svakako i Radovan Vlajković koji je bio predsednik Predsedništva SFRJ. Za vrem rata bio je i partizan i istakao se u narodnooslobodilačkoj borbi, a meštani Buđanovaca su se uvek dičili činjenicom da je njihov meštanin bio predsednik jedne zemlje. Ipak šira javnost je za Buđanovce čula kada je tokom Nato agresije na našu zemlju oboren čuveni nevidljivi avion. Nevidljivi F117A pao je u atar sela Buđanovaca i odjednom je ceo svet čuo za to malo selo smešteno u opštini Ruma. Taj događaj je iznedrio hiljade raznih priča i doskočica, jer svako je imao neku svoju verziju tog događaja. Jedno je sigurno da su se Buđanovčani tada uplašili misleći da će im izgoreti celo selo. Nekoliko dana nakon pada nevidljivog aviona u selu je bilo delegacija iz mnogih zemalja, novinarske ekipe su opsedale meštane, a mnoge priče su tada ugledale svetlo dana. Mislili su Buđanovčani da će na mestu pada nevidljivog aviona biti neki spomenik ili nešto slično, što bi privuklo i turiste u njihovo mesto, ali prevarili su se. Obećanja je bilo.
Žive Buđanovčani svoj miran život nakon svih tih burnih događaja iz bliže i dalje prošlosti. U selu postoji i osmogodišnja škola koju sada pohađa blizu 300 učenika. U centru sela je i crkva, a malo ko zna da je baš u Buđanovcima pronađeno i Jevanđelje iz 16. veka koje je 1938. godine poklonjeno patrijarhu Gavrilu. U crkvi Svetog oca Gavrila sada službuje sveštenik Vladimir Jezdić koji obilazi redovno svoje parohe i kaže da bi bio zadovoljniji da u selu ima više kršetnja i venčanja, nego sahrana.
PROJEKAT „FOTOGRAFIJE GOVORE“ JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
Leave a Reply