Црква Вазнесења Господњег

У народу позната као „Русинска“, јер су је саградили Русини гркокатолици у Сремској Митровици, црква Вазнесења Господњег је гркокатоличка црква и посећују је верници гркокатоличке вероисповести Русини,Украјинци и остали.

Доласком у Сремску Митровицу Русини нису имали своје свештенике. Парохију у Сремској Митровици основао је владика кир Илија Хранилович 1886.године, а за првог пароха именовао о.Максимилијана Рељића, тадашњег капелана у Руском Крстуру. Годину дана касније, 1887. купљена је кућа и земљиште за цркву и парохијски дом новцем од продаје куће у Великој Писаници.

Велике заслуге за подизање цркве имају владика Хранилович и отац Рељић.

Црква је подигнута током прве деценије XX века и посвећена је Вазнесењу Господа Исуса Христа. О цркви чија је изградња почела 24.августа 1905. године, бринуо је о.Владислав Храниловић, и кад је било више од 400 верника, прихваћен је план за цркву архитекте  господина Рајха. Црква је завршена у априлу 1906.године, а освештана 1.јуна на црквени празник Вазнесења Господњег.

Од парохијана за цркву су дали Петар Ванчик 400 круна, Јанко Ходоба, Јанко Страценски, Адам Хорбаљ, Јанко Михаљко и Илија Шућак по 100 круна.

Црква је изграђена у стилу неоромантизма. Тробродна градња са предворјем, главним и два бочна брода, са пространим солејом и крилосима, са светилиштем и уметнички израђеним балдахином и иконостасом.

Црква има три олтара: главни у светилишту и два бочна, посвећених Покрову и св.Антонију Пустињаку. Пет витража 1906.године су поклонили богати становници Митровице, а пароху Владиславу Храниловићу, у знак захвалности, парохијани су 1923.године поставили спомен плочу.

Свештеници који су били на служби у Сремској Митровици су: Максимилијан Рељић (1886-1902), Владислав Храниловић (1902-1923), Владимир Сегеди (1923-1930), Илија Гарапић (1930-1936), Илија Ванчик (1936-1949), Мирон Хирјовати (1949-1973), Стефан Питка (1973-2003), Михајло Режак (2003-2008), Зиновиј Вовк (2008-2012), а садашњи свештеник је о.Владислав Варга.

Поред цркве је црквени дом, који су заједно саградили Русини и Украјинци који су досељени после Другог светског рата из Босне и Хрватске.

Данас су у Сремској Митровици Русини припадници све три конфесије. Постоје православни, гркокатолици, римокатолици, а у свету их има евангелиста, назарена и будиста.

На крају, вера је ствар интиме сваког човека.

Владимир Балашћак

*реализацију пројекта „Руснаци зоз Войводини“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.