Фамелия Еделински: Шицко цо зме записане у здогадованю (2)

У живописним и красним здогадованю фамелиї, остал бачински священїк Дюра Фейса.

Старши ґенерациї мерковали хтори днї хтори святи и на дзень вельких шветох (червени букви), нїч ше нє робело, окрем роботи кармиц статок и живину.

Моя баба, Веруна Еделински мала три шестре Ану, Гелену и Єлку.

Єлка як мале дзецко умарла и остали три шестри хтори барз були вязани єдна за другу.

Кед баба Веруновей шестри Ани умарло дзивче Сенка, после тєй нємилей подїї, шицки три шестре ше зарекли же нїґда до Преображения нє буду єсц грозно и того ше притримовали до конца свойого живота.

За Петровдзень ше правела пита з яблука петровачи, чийо голєм по єдно древо мало кажде тедишнє обисце.

За Кирбай у Бачинцох, святого Луку, дочековала ше фамелия и родзина зоз шицких бокох, а окреме зоз Миклушевцох, та ше по даскельо днї рихтало за тот дзень.

Вочи Кирбая од часцох прашеца, хвост, папки и уха рихтана сладка капуста, хтора ше мушела горуца ношиц госцом на вечеру.

Нащива за Кирбай се врацала, так же фамелия прагала конї и путовала зоз Бачинцох до Миклушевцох, як би шепестовали красни фамелийни одношеня.

Одношеня зоз другима народами були за приклад, зоз шицкима ше уважовали, помагали и потримовали, а окреме коло мольбох, свадзби и хованя, єдну другима помагали без питаня.

Красни и здрави одношеня пестовани децениями.

Велько почитованє пановало медзи членами фамелиї и сушедами.

Така файта почитованя ше нєшка цалком, нажаль страцела.

Здогадуєм ше, баба Веруна уж була барз стара кед єй умар сушед.

Вона теди уж нє могла вельо ходзиц и випровадзиц хованє до теметова, алє ше, зазберуюци шицки моци хтори мала, окупала, порихтала и облєкла шицко нове цомала и зоз чисту билу хусточку у руки пошла стац пол годзини до сушедового двора и на тот способ дац одпитованє и почитованє свойому длугорочному сушедови, зоз хторим у цеку живота дзелєла и добре и зле.

Воспитанє у фамелиї Еделински запровадзене строге и осторожне.

Еделински Зденка са мајком Веруном

Шицки ґенерациї буле писмени, предплацени роками на руски новини “Руске слово” и строго ше водзело рахунка же би дзеци закончели школу. Дїдо и баба мали слуха же би ше и женске дзецко школовало, так же мою маму Зденку у седмей класи послали до Сримскей Митровици же би закончела основну и стредню школу, а познєйше ю школовали и на висшей школи у Новим Садзе – наводзи Наташа.

У конверзациї на руским язику родичом ше двоєло, а старшим ше гуторело “андя” и “бачи”.

З нагоди свадзебних обичайоха, резанка за юшку ше тижнями мишела, правели ше мольби як би ше вишилоцо вецей вишивани ручнїки зоз хторима ше цала свадзба квицела прейґ плєца.

На дзень свадзби ґаздови ше ношела очисцена кура и вельки хлєб.

Кед ше родзи дзецко, обовязно ше правело череґи з муки, жовчкох и палєнки (кельо жовчки, тельо ложки палєнки). Так достате цесто ше мотало коло трох пальцох и контра спущало на горуцу масц, же би ше формовала форма ружи.

Баба Веруна нам дзецом правела бависка з вайца и креп паперу.

Вайцо ше виварта, висипе ше содержина и украши ше и укомбинує зоз цифрованим папером.

През дзиру на шкарупини вайца прецаговала ше цверна. Так направена птица повязовала ше на дзвери хижи, та кед би ми унуки отверали дзвери, цифрована птица би лєцела.

Еделински у прошлосци були парасти и були пишни на свою жем и винїцу.

Кед ше оберало грозно, то було праве швето.

Зберала ше цала фамелия же би ше помогло оберац винїца, пекло ше праше, а ґаздинї и старши жени оставали дома вариц полудзенок за вредних оберачох.

Дїдо Яким Еделински чувал винїцу и у винїци мал колїбу у хторй бул по даскельо днї.

Ище як мали научел ме зарезац куру и направиц паприґаш.

Найсладши паприґаш ше правело кед ше чувало винїцу.

У нашей винїци було вельо стебла “Турґунї” (стара файта шлївки), хтору кед ше збера за палєнку, шицки думаме же тей роботи нєт конца – здогадує ше сликовито Зденка свойого дзециньства.

Нашо стари вельо робели, нє було нї места, нї часу буц лєнїви – додала Наташа Давидович.

Тримало ше вельо гуски, месо и масц ше хасновали за карменє, а пирє за вельки и мегки заглавки и тлусти перини.

Тримало ше крави пре млєко, правел ше сир, млади (подлївани у фалатох) идробни такволани “швабски”.

Квашне млєко шеправело у старих жемяних кантичкох, а масло ше правело на окремну древену направу такволани “збущок”.

Дїдо баби направел древени калупи за масло од 100 гр.

Од шицких продуктох хтори ше правели за потреби обисца, цо будзе вишок предавало ше на пияцу у Вуковаре и Винковцох.

Од желєняви ше пестовало капусту (бачинчанох прето и нєшка, у франти, волаю купусаре), потим познєйше корнишони и найсладша файта домашнього, хтору кажда велька юаграда мала.

Баба длуго ношела широки руски сукнї, високе фартухи и хустку, а дїдо калап хтори обовязно мушел мац гадбавну пантлїку. Типично за Руснацох.

Таке облєканє тирвало по 1972-73. рок, углавним пред мамову одаванку, рушело модерне и сучасне облєканє.

Дзивчата пейдзешатих и шейдзешатих рокох прешлого вику углавним мали длугоки власи и були нєпохоплїве же би до школи пришли нєочесани.

А я вше любела и маштала же мам кратки власи и модлєла сом же би ме оштригали, телжо сом була упарта же сом им ше на главу випендрала.

Єдней суботи оцец прагал конї и рушєли зме на кочу до Шиду на штриганє. Було то вельке вешелє за мнє, прето же ми ше виполнєло жаданє же бим достала слатку и кратку, красну фризуру – приповеда нам Зденка.

Любела сом их способ живота и одношенє ґу животу. Нїґда би баба у старих папучох або старим фартуху нє одбегла до дутяну – гутори Наташа.

Найилше ми було влєце, кед придзе нєдзеля, законча ше шицки роботи, накарми ше статок и кед ше змирює дзень шедзи ше пред хижу, на улїци, на лавки и бешедує ше. Каьде винєшє колача або овоци и то бул живот, друженє и уживанє.

Вельо ше робело ручни роботи, геклало ше, вишивали ше заглавчки на билим анґину, штрикало се, шлинґовало…

Давидовић, рођ. Еделински Зденка

Потим ше шицко то, партки, посцелїна, заглавки, геклераї, смужки за реґале штиркало з помоцу вареного крохмаля, хтори ше правел з муки и води.

Моя мама Зденка и нешка на тот способ крохмалї биле шице – през шмих Наташа заокружує свойо красни здогадованя.

Претки фамелиї Еделински счиваю на теметове у Бачинцох у Сриме.

Потомки Бругошових руски разумя, алє на жаль, шицко менєй маю з ким бешевовац на тим красним язику. Жию нєшка у Арґентини, Шиду, Вашици и Сримскей Митровици. Фамилийно су повязани зоз фамелиями Митров, Жирош, Канюх, Папуґа и Венчеловски.

Запаметани красни чувства и памятки глїбоко урезани дубокоу нїх. Осторожно чуваю и пестую здогадованє на своїх преткох и прави вредносци зоз прешлосци, без хторих анї будучносц нє иснує.

 Владимир Балащак

*реализацију пројекта „Русинске породице у Срему – Руски фамелиї у Сриме“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*