Доласком у Сремску Митровицу 1948.године, веома сам се изненадио и зачудио да Русини у Сремској Митровици не говоре русински и не чувају га, а имају нашу цркву,гробље, свештеника рођеног у Сремској Митровици, Илију Ванчика ( 1884-1949). У то време Ванчикова деца су била позната међу Русинима кћи Вира радила је као учитељица у Руском Крстуру, а син Иван био је активан у Савезу русинско-украјинске школске омладине као секретар.
( По сазнањима Иван Ванчик се у име бачванско-сремских ученика опростио од покојног владике др Дионизија Њарадија 1941.године.)
Русини у Сремској Митровици су имали певачко друштво које је певало црквене духовне песме, а после Другог светског рата био је основан и Одбор Матице Русинске са председником Ђуром Павловићем и секретаром Пером Петрењом. У то време учитељица у Митровици је била Марија Шарик из Куцуре.У Сремској Митровици је живео и Јанко Грајцар из Шида, који је тада био потпредседник Матице русинске са седиштем у Руском Крстуру.
Пре мог доласка у Митровицу,живео сам у Андријашевцима-Роковцима где је било 12 русинских породица.Сви смо тамо знали да говоримо русински.
Аматерским радом почео сам да се бавим случајно, захваљујући нашим просветним и културним радницима Ђури Варги, Васиљу Мудром, Владимиру Рохаљу, пореклом из Сота у Срему, као и мојој рођаки Наталији Абођи, удатој Пејовић.
Кад је 1951.године за учитељицу дошла Наталија, стигла је иницијатива горе поменутих просветних радника из Руског Крстура да се оснује културно -просветно друштво у Сремској Митровици, али се поставило питање како почети ову активност, ако је држава национализовала Русински дом, а русински смо знали само учитељица Наталија и ја.
Разговарајући са младима,они су пристали да се оснује културно-просветно друштво.
У то време у Митровици је држао кафану наш Русин Ђура Грабања.Уз кафану, где се точило пиће, била је већа сала за одржавање разних предавања.
Чика Грабања је дозволио да ту одржимо оснивачки састанак на који је дошло нас 30-ак младих Митровчана.Осим нас Русина, било је ту и Украјинаца и Словака.
На састанку је било договорено да се оснује КПД „Јосип Цундра“, по младом митровачком момку који је погинуо у рату.
На истом састанку је изабран оснивачки одбор.За председника је изабран Славко Пап Петрањов, а за секретара Наталија Абођи, благајника Фрања Бесермењи, док су чланови били Пера Беднар, Божица Ванчик, Јосип Колешник и Сеја Олејар.
Том приликом су донети следећи задаци: да се тражи дом, пронађе позоришни комад који ће највише одговарати условима рада, да се са чика Грабањом постигне договор у вези са одржавањем игранки у сали, као и да се обезбеде макар и минимална средства за рад.
*реализацију пројекта „Русинске породице у Срему – Руски фамелиї у Сриме“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Leave a Reply