Фамилија Ференц-Андријевић-Андрејевић: Савршенство толеранције (2) Фамилија Ференц-Андријевић-Андрејевић: Савршенство толеранције (2)
Детињство прве и друге генерације Ференцових било је сурово, мукотрпно, проткано ратовима, тежачким радом и борбом за опстанак. Старије генерације се сећају, кроз осмех,... Фамилија Ференц-Андријевић-Андрејевић: Савршенство толеранције (2)

Детињство прве и друге генерације Ференцових било је сурово, мукотрпно, проткано ратовима, тежачким радом и борбом за опстанак.

Старије генерације се сећају, кроз осмех, устајања у цик зоре ,ради обављања послова којима није било краја, што им као малима није пријало.

Слободно време такорећи није постојало, на земљи и око деце радило се од јутра до сутра, а друштвени живот првих генерација био је везан за цркву, а дружења су се одвијала углавном и искључиво кроз радне активности, мобе, прела, грађење кућа, рад у пољу, сињокоље…

Строго васпитана деца треће генерације су брзо стасавала, давана на занате и како су се прилике у граду побољшавале, побољшавао се друштвени живот, образовање и квалитет живота уопште.

Сходно томе, своје златне занате и свој хлеб у рукама имала су сва деца Андрије Ференца.

Љубица Ференц, касније удато Ванек била је врсна шнајдерка и везиља, а примерке њених квалитетних радова унука Ивана чува и до данас.

Илија Ференц изучио је за зубног лекара, Катица Ференц удато Беднар била је домаћица, Петар Ференц варилац на бродоградилишту, али уз свој посао пољопривреду и земљу није напуштао, док је брат Филип Ференц био професор у техничкој школи.

Русински језик изгубио се код треће генерације и то под утиском разних чинилаца. Мешовита средина, мешани бракови, школство, лакша комуникација и споразумевање са већинским српским живљем….

Митровачка школа веза

Своје куће су дизали узајамно се помажући, а све под будним оком Филипа који се наметнуо као ауторитет.

Занимања четврте и пете генерације су: професори, фармацеути, медицински радници, ректори универзитета….

Имена заступљена у прошлости су: Александар, Алексеј, Андрија, Федор, Илија, Јулка, а у новијим генерацијама: Стевица, Александар, Федор, Бранка, Ивана.

Понекад су се имена преносила с деде на унука и слично.

Исхрана првих генерација била је сведенија, као и генерално становништву на простору Срема тих година. Основно је било купус, кромпир и месо појединим данима у недељи.

Производили су своју храну, а до данашњих дана задржала се посластица под називом „Бобаљки“, непревазиђени русински специјалитет и посластица која се спрема уочи Божића.

Припадају свим трима конфесијама, а од празника поштовао се Ускрс, Божић и Кирбај митровачких Русина Спасово-Спасовдан, који се слави у 40.дан након Ускрса.

Фамилија Ференц-Андрејевић-Андријевић живи у Србији, њени чланови  врло су мирољубиви и веома отворени према другим народима, тако да су им и односи са припадницима других националности одлични, што се види по склапању мешовитих бракова.

Припадници ове породице поседују свест о својим русинким коренима, али исто тако, јака припадност и инсистирање на било којој врсти припадања у породици не постоји. Високо су уздигнути изнад класних, расних, верских и националних подела, што је довело до тога да је толеранција у огранку ове породице сремских Ференцових, постала савршенство.

Владимир Балашћак

*реализацију пројекта „Русинске породице у Срему – Руски фамелиї у Сриме“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Nema još komentara.

Budite prvi koji ćete ostaviti komentar.

Odgovori

Your email address will not be published. Required fields are marked *


*

Skip to toolbar