Славко Пап Петрањов: Сећања (2) Славко Пап Петрањов: Сећања (2)
Морам да кажем да је чика Грабања одмах пристао на наше предлоге, те смо тако почели са обезбеђивањем услова за рад. Учитељица Наталија је... Славко Пап Петрањов: Сећања (2)

Морам да кажем да је чика Грабања одмах пристао на наше предлоге, те смо тако почели са обезбеђивањем услова за рад.

Учитељица Наталија је изабрала позоришни комад  само је било потебно да се преведе на русински језик.

Ту нам је помогао свештеник, који је тада службовао у Митровици о. Мирон Хирјовати.

Прихватио се посла и заједно са учитељицом је превео комад, а ми смо морали да обезбедимо папир. Црква је имала своју писаћу машину, али свештеник је морао то кришом да уради , како власт не би сазнала , јер  у то време свештеници нису смели да раде са омладином.

Била је то прва русинска представа после рата.

Први аматери који су играли у представи били су:

-први брачни пар играли су Јосип Колешник и Даница Ференц,

-други брачни пар играли су Петар Беднар и Божица Ванчик,

-богату удовицу Сеја Олејар,

-Циганку је играла Драгица Беднар

-трговца Јанко Чијеф,

-слугу сам играо ја, Славко Пап Петрањов.

Почело се са радом, али дом за наш рад никако нисмо могли добити.

Сала код чика Ђуре се није грејала, па је наш даљи рад доведен у питање.

Пошто сам, у ствари, ја највише обилазио и досађивао свима за просторије, односно наш дом, позову ме једног дана у наш омладински комитет и предложе да се припојимо Синдикалном друштву „Бранко Радичевић“, где нам је обећано да ћемо добити све што је потребно једном друштву, с тим што ћемо моћи задржати свој одбор, свој језик и све што имамо, само ћемо се звати Синдикално културно-уметничко друштво „Бранко Радичевић“-Секција за Русине.

Прихваћен је предлог комитета, а истовремено мене су именовали за руководиоца Секције за Русине.

Међутим, ми смо и даље имали пробе и игранке у кафани код Ђуре, а 1952.године смо организовали и дочек Нове године са програмом на русинском са програмом који је припремила  учитељица Наташа  са децом што су учила русински.

После смо радили „Шаљиви комад“ Петра Ризнича Ђађе у ком су играли: Јосип Колешник, Петар Беднар, Божица Ванчик, Славко Пап Петрањов, затим „Сеоског Бербера“ са глумцима: Јосип Колешик, Славко Пап Петрањов, Фрања Бесермењи, Петро Лешчук, Божица Ванчик, Даница Ференц, Влада Желем, Бошко Ференц , као и више девојака и момака који су играли у фолклору.

Након удаје учитељице Наташе, сав рад пао је на мене…

Био сам и режисер и председник, и секретар, и руководилац…

Сви су радили све и ништа нам није било тешко.

Следећи комад је био „Кумовање“ са следећим аматерима: Славко Пап,Фрања Бесермењи, Михал Абођи, Илија Лашкијевић, Олга Сапун, Марица и Анкица Бобаљик, Марија и Јосип Пап.

Као Русинска секција , ми смо наше представе играли не само у Митровици, него смо путовали у Бачинце, Шид, Бикић До, Миклушевце, Петровце , а у Бачкој смо гостовали у Руском Крстуру, Новом Орахову и Ђурђеву.

У свим местима смо били лепо примљени.

Поводом прославе 30 година фудбалског клуба „Русин“ у Руском Крстуру, из Сремске Митровице ишли су и фудбалери Лука Олејар, Ивица Бобаљик и Илија Велики.

Најактивнији аматери били су: Наталија Абођи, Михајло Абођи, Петро Беднар, Драгица Беднар, Фрања Бесермењи, Аница Жмура, Влада Желем, Јосип Колешник, Михајло Лешчук, Илија Лашкијевић, Мишко Ожвалд, Сеја Олејар, Славко Пап Петрањов, Марија Пап, Јосип Пап, Марица Рохаљ, Даница Ференц, Бошко Ференц, Ивица Федош, Јосип Федош, Јанко Чијеф, Божица Ванчик, Олга Сапун, Штефица Чмиљ, Олга Харди, Марија Харди, Мита Хорбаљ, Марија и Аница Бобаљик.

По презименима се види да је са нама било и украјинаца и словака и сви смо заједно вредно радили и дружили се.

Синдикално друштво додељивало је плакете и захвалнице за активност и залагање, па су и наши Русини добијали оваква признања.

Кад је 1956.године дошло до реорганизације Синдиката, друштва за културу су била расформирана и  престала су са радом,па тако и наша секција, јер за даљи рад више није било могућности.

Све је отишло у историју.

*реализацију пројекта „Русинске породице у Срему – Руски фамелиї у Сриме“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Nema još komentara.

Budite prvi koji ćete ostaviti komentar.

Odgovori

Your email address will not be published. Required fields are marked *


*

Skip to toolbar