Историја Русина у Сремској Митровици Историја Русина у Сремској Митровици
Русини су се у Срем почели досељавати још крајем 18. века, а интензивније почетком 19. века. Русини друге миграције долазе у  Срем сто година... Историја Русина у Сремској Митровици

Русини су се у Срем почели досељавати још крајем 18. века, а интензивније почетком 19. века. Русини друге миграције долазе у  Срем сто година касније, односно у периоду од 1848. до 1880.године са Бескида и северозападних Карпата.

Митровачки Русини у највећој мери потичу из места око Бардејова. По попису из 1857, у Митровици је живело 419 Русина, а веће насељавање се догодило 1869.  и 1871 .године, затим 1880.године, као и у периоду од 1895. до 1899.године.

Презимена првих досељеника су била: Беднар, Бережни, Бесермењи, Блашчак, Бобаљик, Ванчик, Велики, Димитришин, Еделински, Ердељи, Желем, Јаношко, Јашчур, Колесник, Колтко, Кост, Корим, Куруц, Лабаш, Ломпар, Мањко, Михаљко, Олејар, Петрењ, Потоцки, Прокоп, Рац, Роман, Ханчовски, Грабања, Цундра, Червењак, Ходоба, Џмура,Џуња, Шевчик и др.

Русини су били сиромашни и радили су као пастири и косачи.

Међутим, пошто су били вредни, цењени као пољопривредни радници, ускоро су почели да купују земљу, а уз то део досељених Русина почиње да се бави и разним занатима, столари, млинари, лимари, кројачи…

Русини су били гркокатолици још у старом крају. У Митровици нису имали своје свештенике до оснивања парохије  1886.године. Гркокатоличку парохију у Митровици основао је Владика  кир Илија Храниловић 1886. године, а први парох је био о. Максимилијан Релић. Изградња цркве почела је 10.септембра 1905.године, завршена је у априлу 1906.године, а освештана је 1.јуна исте године на празник Вазнесења Господњег.

У Сремској Митровици Русини имају и своје гробље, на земљишту које им је поклонио парохијан Михаљко. На русинском гробљу налази се и капела Покрова Пресвете Богородице коју је 1938.године  завршио русински парохијан Теодор Ференц из Митровице, где је сахрањена Ференцова породица и наследници.

После досељења, Русини у Митровици су своју децу слали у државне школе, а сами су научили језик староседелаца, тако да више нису говорили на русинском језику.

Русинска заједница се сачувала, али она је у већини заборавила свој матерњи језик.

Закључно са 1906.годином према местима рођења видимо следећа презимена:

Место      –   Презимена

Герлахов: Беднар;

Градишов: Ковалчук;

Климовка: Ховански;

Криве: Худак, Лазор;

Криже: Михаљко;

Кружљов: Цидилко, Хованец;

Куров: Пењашковић, Олеар, Шевчик;

Луков: Блашчак, Балашчак, Бобаљик;

Новица: Ференц, Колтко;

Питрова: Федорш, Ханчовски, Петрењ;

Ропице Руске: Желем;

Снаков: Волчко;

Русини у Сремској Митровици постоје више од 170 година и својим радом у различитим делатностима заузимали су и заузимају значајно место.

Владимир Балашћак

Напомене : Радомир Прица, Русини у Митровици, зборник за историју 6, Матица српска, Нови Сад, 1972.година.

„Русини у Сремској Митровици“, чланци и грађа, Ирина Папуга и Мирон Жирош, 2004.година.

*реализацију пројекта „Руснаци зоз Войводини“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Nema još komentara.

Budite prvi koji ćete ostaviti komentar.

Odgovori

Your email address will not be published. Required fields are marked *


*

Skip to toolbar