Друштво Русина Сремска Митровица

Последње две деценије Друштво Русина Сремска Митровица заузима веома важно место на културној мапи Срема и Града Сремска Митровица. У свом вишедеценијском раду обједињује све културне институције у граду, а акценат је на очувању националног идентитета, обичаја, традиције и језика Русина у Сремској Митровици.

После паузе од скоро четири деценије Друштво Русина основано је 2004.године од стране русинских ентузијаста и поштовалаца Русина. Први корак направио је Михајло Грабања, а у тој идеји су га пратили Евгенија Љуботина, Нада Колесар Адамовић, Јаким Папуга, Александар Вашчанин, Тоша Ференц и Бранко Ходоба. Они су утемељивачи и први посленици друштва. За првог председника изабран је Михајло Грабања, а за секретара Владимир Балашћак.

28.фебруара 2007. године, за председника је изабран Владимир Балашћак, а за секретара Вера Сакан. Од тог момента потпомогнути огромном подршком Завода за културу војвођанских Русина и Мирославом Кевеждијем, те Националним саветом Русина на челу са Славком Оросом, Градом Сремска Митровица, креће се са интензивнијим радом, реализацијом конкретних програма, повећањем чланства, а све у циљу очувања националног идентитета, језика и културе Русина на нивоу Сремске Митровице.

Већ скоро асимиловани Русини се подижу као феникс из пепела. При Друштву се оснивају  певачка група „Русински славуји“  под диригентском палицом реномираног оперског солисте Александра Стефана Радишевића, а касније врсног музичког педагога и професорке Станиславе Будишин, драмско-рецитаторска секција коју води Владимир Балашћак и језичка секција са професорком Драганом Ненадић.

У оквирима рада на предлог Владимира Балашћака и Вере Сакан, крајем 2007. доноси се одлука да се утемељи свечана академија „Мајци Русинки“, са којом почиње обележавање досељавања Русина на простор Сремске Митровице. Прва академија „Мајци Русинки изведена је 18.05.2008.године у сарадњи свих културних институција у граду и свих секција Друштва, на челу са великим градским тамбурашким оркестром под  диригентском управом Зорице Опачић.

Певачка дружина „Русински славуји“ снима ЦД компилацију „Русински славуји сремске равнице“,  са русинским песмама и избором најлепше поезије, а свој велики допринос дали су оперски солиста Александар Стефан Радишевић и глумица Јелена Јанковић снимајући русинска дела како би остала забележена за будућа поколења.

Након тога, Друштво се по први пут појављује на реномираном русинском фестивалу „Црвена Ружа“. Као посебан и значајан део у уметничком раду, оснива се позоришна трупа „Ирена Колесар“, са именом глумице која је поставила темељ југословенској кинематографији. По први пут се после готово више од пола века изводе представе на русинском језику и двојезично, које обилазе свет.

На место секретара Друштва 2009.године долази Оливера Делић, музејски саветник и ставља се акценат у раду на приближавање и упознавање свих културних конзумената са Русинима и њиховим животом и радом.

Кроз феноменалне и несвакидашње уметничке пројекте које је спроводила Оливера Делић, својим преданим и енергичним радом  и подршком Музеја Срема публика се упознаје са ношњом Русина у прошлости. Неисцрпним креативним радионицама које је водила, све митровачке основне и средње школе, те грађанство упознавали су се са Русинима и њиховом традицијом и обичајима.

Њен енергични рад на пројекту „Ружа у марами“, постигао је циљ, што доводи до тога да Друштву Русина у великом броју приступају Срби, Хрвати, Словаци, људи из мешовитих бракова, те сви људи добре воље,  желећи да се друже, учествују у уметничком стварању и  помогну Русинима, малом народу да сачува свој идентитет. На томе им од срца велико хвала.

Крајем 2020.године у сарадњи са Новинском асоцијацијом Русина и потпомогнуто државним органима надлежним за културу и уметност, Друштво објављује монографију драмске уметнице Ирене Колесар.

Русини су народ који нема матичну земљу, највише су подложни асимилацији, а њихова Србија их је братски пригрлила у свој загрљај.

Где год живели и стварали њихов посебан печат су језик, култура и уметност, а главно гесло „Туђе поштовати, а своје чувати“, а све заједно објединити у љубави.

Владимир Балашћак

*реализацију пројекта „Руснаци зоз Войводини“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.