Jedna od mogućnosti koju naša zemlja nudi migrantima, jeste omogućavanje bezbednog povratka u zemlju porekla ili zemlju stalnog boravka. Iako zakonska mogućnost postoji na nacionalnom i međunarodnom nivou, malo je raseljenih lica koja bi imala istinsku želju da je iskoriste. Sva ona lica koja su rešila da pojedinačno ili sa porodicama napuste domovinu, prešla su izuzetno težak put prepun odricanja i žrtvovanja kako bi došla do Evrope. Iako iz njihovih ličnih ispovesti čujemo nostalgiju, nadomak svog cilja, teško da će se vratiti na početak. Vrlo često i nemaju čemu da se vrate. U zemljama gde se godinama ratuje, njihova imovina je uništena, a mesto gde su rođeni, gde su živeli više ne mogu ni da prepoznaju. Pored toga, iz ovih zemalja ljudi beže strahujući za svoj život, a povratak bi značio ponovno izlaganje opasnosti.
Ako sa druge strane govorimo o ekonomskim migrantima, uviđamo da su napustili svoju zemlju zbog siromaštva, nemogućnosti da dovoljno zarade, pa čak i da se prehrane. Razlozi za migraciju su brojni i dovoljno jaki da se krene u tuđinu u potrazi za boljim životom, a ukoliko se u domovini ništa drastično nije menjalo, razlozi za povratak su malobrojni.
Kada se u obzir uzme element dobre volje, bezbednost i ljudsko dostojanstvo, jasno je zašto je proces dobrovoljnog povratka migranata, čak i uz asistenciju, težak i dugotrajan. Da bi se olakšao i razradio, postoje međunarodni i nacionalni planovi koji teže ka rešenju statusa povratnika. S tim u vezi od izuzetnog značaja je rad Međunarodne organizacije za migracije.
Prema međunarodnom planu, ukoliko povratniku nije neophodna međunarodna zaštita, njemu se izlazi u susret tako što se pruža pomoć u vidu informisanja, pripreme za put i pripreme dokumentacije, organizovanja puta i povezivanja sa institucijama i službama koje mogu olakšati reintegraciju u zemlji povratka.
U Republici Srbiji program podrške povratnicima predlaže Komesarijat za izbeglice i migracije, a donosi ga Vlada Republike Srbije. Program se sprovodi u okvirima Zakona o azilu u momentu kada lice više ne može ostati u državi i imati njenu zaštitu, a opet u skladu sa zahtevom povratnika. Komesarijat sarađuje neprekidno sa licem koje podnese zahtev za povratak, a posebno pruža pomoć u vidu informisanja povratnika o stanju i uslovima u zemlji povratka, kako bi povratnik doneo odluku u skladu sa tačnim podacima.
Prilikom postupka za dobrovoljni povratak, pored zakonskih odredbi, bitna je pojedinačna situacija povratnika, njegovo porodično i zdravstveno stanje… Situacija je složenija ukoliko je povratnik maloletno lice bez pratnje. Bez obzira na složenost postupka, akcenat se uvek stavlja na poštovanje ljudskih prava, a samim tim i na bezbednost i najbolje interese povratnika.
PROJEKAT “MIGRANTSKA KRIZA – PRUŽIMO RUKU, NE OTPOR!” FINANSIJSKI JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
Leave a Reply