ZAŠTO PONOVO GORE NAŠE ORANICE? Zašto ne treba paliti strništa

Projekat podržan od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Osim što je opasno, spaljivanje strništa je I veoma štetno za samo zemljište. Takvo tretiranje zemljišta dugoročno povećava troškove proizvodnje zato što osiromašuje zemljište. Poljoprivredni stručnjaci savetuju zaoravanje biljnih ostataka.
Spaljivanje strništa ima niz negativnih posledica koje dovode do dugotrajnog degradiranja zemljišta, naročito ako se izvodi svake godine. Veoma dobro je paorima poznato da se paljenjem razvijaju visoke temperature, koje ubijaju korisne mikroorganizme zemljišta, kišne gliste i druge sitne životinje koje su važne za ravnotežu i stvaranje humusa. Posle paljenja plodonosni sloj zemljišta prekriven je pepelom i pretvara se u prašinu koju lako odnose vetrovi i spiraju kiše tako da nestaje sloj koji je najvažniji za donošenje roda u narednoj godini. I bez obzira na to poljoprivrednici u Sremu I dalje pale strništa, bez obzira na brojne apele poljoprivrednih strčnjaka koji ih pozivaju da to ne rade. Paljenje strništa nema ni jednu korisnu svrhu i samo ide na štetu poljoprivrednim proizvođačima. Zato je bolje odmah nakon žetve biljne ostatke zaorati, tj. obaviti ljuštenje strništa.
Paljenje strnista izaziva I šumske požare
Vatra sa njiva može se proširiti i izazvati požare većih razmera. Svake godine u Srbiji izgori više stotina hektara šuma čiji je uzrok najčešće ljudski faktor, odnosno nekontrolisano paljenje. Paljenje po njivama i pored puteva je i zakonom zabranjeno, a kazne mogu biti višemilionske.
Kako treba tretirati zemljište
Poljoprivredni stručnjaci podsećaju da su prednosti zaoravanja slame brojne. Zaoravanjem zemljištu se vraća jedan deo onog što je žetvom izneto. Tako različite slame strnih žita mogu sadržati 0,2-0,8 % N, 0,09-0,2 % P2O5 i 0,4 -1,2 % K2O.
Zaoravanjem se poboljšava vodni režim zemljišta, tako što se stvara rastresit sloj na površini oranice koji sprečava isparavanje vlage iz zemljišta. Zaoravanjem se provocira nicanje semena korova, koji se lako unište daljim obrađivanjem, što predstavlja jedan vid borbe protiv korova. Zaoravanjem se unose u zemljište preostali delovi biljaka posle žetve, što predstavlja jednu vrstu slabijeg đubrenja.