Iako zvanično neće izaći na izbore, opoziciona propagandna maširenija već sada radi punom
parom, kako bi pokušala da održi svoju besciljnu ideju o bojkotu. Jedan od šrafova u ovoj
mašineriji jeste i dokumentarni film „Vladalac“, koji na morbidan način pokušava da pljune ne
samo na predsednika Srbije, već i na tešku borbu srpskog naroda u poslednje tri decenije. Autor
ovog filma, Slaviša Lekić, pokušao je da svoju propagandu prikrije zavesom objektivnosti.
Međutim, svima je jasno da su četiri sata filma „Vladalac“ proistekla iz Lekićevih ličnih
frustracija i besa koji oseća prema svome narodu. PRISMOTRA je detaljno analizirala Lekićevu
prošlost i njegovu opsesivnu mržnju.
Valja istaći da serijal „Vladalac“ obiluje neistinama, izvrnutom stvarnošću i sasvim
subjektivnom gledanju na savremeno doba. Dovoljno je navesti činjenicu da je u filmu
sagovornik Vesna Mališić (koja je posle poređenja srpske zastave u Crnoj Gori sa hrvatskom
zastavom u Srbiji izgubila svaki kredibilitet), da je NATO agresija nazvana „NATO
intervencijom“, a da je peti oktobar prikazan na pozitivan način (dok se o dvadesetom maju
2012. godine, kada se Srbija oslobodila vladavine DOS-a, govori kao o najgorem datumu u
novijoj srpskoj istoriji). U filmu su istaknuti i brojni citati za koje je u startu jasno da su
ismišljeni.
„Vladalac“ je šokirao gledaoce kada se pojavio, a poruka koju on šalje nije bila sasvim jasna.
Međutim, lik i delo njegovog autora pomažu da se shvati prava poenta ovog filma. Lekić je široj
javnosti najpoznatiji po svojim morbidnim tvitovima, koji se uglavnom tiču Srbije, srpskog
naroda i njegove vlasti. Lekić kao da oseća patološku mržnju prema svemu što je srpsko, pa tako
mnogi u Tviter zajedinici navode da je on tipičan primer autošoviniste (izraza koji je novinar
Zoran Ćirjaković osmislio da okarakteriše ličnosti koje bez ijednog razloga netrpeljivo gledaju
na svoj narod).
Leave a Reply