Ruma: Zajednica Srba iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske održala skup u Kulturnom centru

Zajednica Srba iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske organizovala je proteklog vikenda u Rumi skup, koji je imao za cilj da pokaže koliko je ova organizacija brojna i da se za njene zahteve mora imati sluha. Velika sala Kulturnog centra je bila prepuna, a predsednik Zajednice, Branislav Švonja, poslao je poruku da posle Rume slede skupovi u Staroj Pazovi i svim onim vojvođanskim mestima u kojima još nisu bili.

Mnogo vojvođanskih mesta su proteklih nedelja već obišli, sa jednom porukom: u gradovima i opštinama se mora čuti glas onih koji nisu izbeglice i nisu građani drugog reda, a to su Srbi koji su ranije živeli na teritoriji Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Sada oni, kako je rečeno čine 64 odsto stanovništva Vojvodine, a ima ih u velikom broju i u Beogradu. Narod koji zauzima važna mesta u državnim strukturama je narod koji ne želi da bude pogrešno tretiran, već onako kako i zaslužuje.

„Ovaj je narod bio dugo strpljiv i decenijama čekao da neko reši njegova pitanja i u Hrvatskoj i u Bosni i ovde. Do sada to niko nije uradio i zato smo shvatili da niko to neće učiniti bolje od nas samih“, rekao je Branislav Švonja, predsednik Zajednice Srba iz BIH i Hrvatske.

Kada smo shvatili da smo porodica od milion ljudi, shvatili smo i to da se moramo ozbiljnije organizovati i boriti se za svoja prava, moglo se čuti na skupu u Rumi.

„Naš cilj je da artikulišemo svoje zahteve preko legalnih državnih organa. Ukoliko se jednog dana ukaže potreba da osnujemo političko krilo preko koga bi artikulisali svoje političke stavove, mi ćemo to svakako učiniti. U ovom trenutku, to je Zajednica Srba iz Hrvatske i Bosne i Hrcegovine koja ima cilj da objedini sva udruženja i zavičajne klubove koji se bave problemima Srba koji su došli sa prostora bivših jugoslovenskih republika“, rekao je Zoran Subotić iz Zajednice Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Mnogo gradova i opština Vojvodine su predstavnici Zajednice već obišli i svuda imali dobru posećenost. Podelili su i razmenili svoje stavove, a to su stavovi ljudi istih, ili sličnih sudbina. Sada više ne žele da se suzdržavaju od svog osećaja nacionalne pripadnosti, zbog kojeg su u istoriji proterivani, kinjeni, ponižavani.