Preobraženje – verski praznik za koga se vezuju mnoga narodna verovanja

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici na današnji dan, 19. avgusta proslavljaju Preobraženje Gospodnje. Ovo je jedan od 12 velikih Hristovih praznika kada se slavi sećanje na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada je on najavio svoje potonje stradanje i slavu. Prema predanju, tog dana je Isus Hristos poveo na goru Tavor svoje učenike Petra, Jakova i Jovana. Tada se njegovo lice zasijalo kao sunce, a njegove haljine postale bele kao svetlost. Svetlost Hristovog lica osvetlila je i lica apostola, a mir i radost ispunili su im dušu.

Preobraženje pada u vreme posta, pa su na prazničnoj trbezi neizostavni grožđe i riba. Kada se nakon liturgije grožđe osvešta, nosi se na groblje za pokoj duša predaka.U našem narodu praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama . Na Preobraženje se, prema narodnom verovanju, preobražava list u gori i kamen u vodi, odnosno lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija – leto se preobražava u zimu. Takođe, zastupljeno je i verovanje da se na  Preobraženje i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava. Ukoliko to neko vidi, prema starom verovanju, a progovori o čudu koje je video, veruje se da će izgubiti zdrav razum.