Do sada smo više puta govorili o nužnosti digitalizacije u nastavi, o brojnim prednostima koje nude savremena nastavna sredstva poput pametne table ili običnog tableta, ali nameće se pitanje, koliko je sedenje za računarom ili bilo kojim digitalnim uređajem zdravo za dete?
Stručnjaci tvrde da prosečno dete treba da spava 8 do 12 sati dnevno, nekoliko sati provodi u školi, bar jedan sat treba da se bavi fizičkim aktivnostima i da se druži sa vršnjacima. Tek preostalo slobodno vreme može da provede uz mobilni telefon, tablet, kompjuter…
Naravno, naša stvarnost je drugačija. Na žalost, deca školskog uzrasta, prema statistici, dnevno provedu i do 4 sata za nekim digitalnim uređajem. Sadržaji koji im se nude ili su lako dostupni na internetu i u medijima, nisu prilagođeni svaki put uzrastu deteta koje ih koristi. Zato tu roditelj ima bitnu ulogu u ograničavanju sadržaja i u sprečavanju bilo kakve zloupotrebe ili zlostavljanja svoga deteta.
Ipak, kompjuter ili internet nisu „zlo“, ako njihovu funkciju podredimo nama i našoj deci. Digitalni sadržaji namenjeni obrazovanju u velikoj meri olakšavaju učenje, podstiču kreativnost i društvenost dece. Tome u prilog govori da se škole digitalizuju i opremaju kako bi se potencijal kompjutera, pametnih stolova i tabla kao i drugih uređaja što bolje iskoristio. Psiholozi tvrde da kada bi deca vreme koje provedu u zabavi i na društvenim mrežama iskoristila koristeći obrazovne digitalne sadržaje, gotovo da bi svaki učenik u našoj zemlji imao odličan uspeh. Ipak, dolazimo još jednom do pitanja, čak i ako dete sate provodi za računarom učeći, koliko je to zdravo i kako ga zaštititi?
Pedijatri najčešće upozoravaju da preterana upotreba računara izaziva nepravilno držanje deteta, da šteti vidu, da dete postaje asocijalno ili čak psihički zavisno od uređaja. Zato roditelji, bez obzira na to da li dete uči ili se zabavlja, treba da obrate pažnju na sledeće podatke.
Prilikom sedenja za računarom bitno je da dete ima pravilan položaj tela. To znači da dete treba da sedi uspravno u stolici sa nogama ravno spuštenim na pod. Pri izboru stolice, vodite računa da je njena visina prilagođena visini deteta kako bi položaj glave i vrata bio pravilan. Ruke bi na stro trebalo da se naslanjaju samo koliko je to neophodno, odnosno, na površini stola trebalo bi da su samo detetove šake. Gornja ivica monitora trebalo bi da bude u visini očiju. Na ovaj način detetov kičmeni stub trpi najmanje opterećenje, pa se izbegava fenomen krivljenja kičme.
Da ne bi došlo do oštećenja vida, ekran od očiju deteta treba da bude udaljen bar 50 cm. Prilikom jednog sata provedeneg za kompjuterom, dete napravi čak 4.000 pokreta očima! Ako je blizina ekrana veća, veće je i opterećenje vida. Što je slika dinamičnija, dete se više zamara, pa tako već posle prvih 30 minuta dolazi do problema sa vidom i do njegovog zamagljenja. Obično trepnemo 15 puta u minutu, i to je prirodan način podmazivanja očiju. Međutim, treptanje je smanjeno kada je dečji pogled prikovan za ekran, što izaziva sušenje očiju i njihovu iritaciju i crvenilo. treba naglasiti i to, da ako dete nužno provodi dosta vremena za digitalnim uređajima, na tržištu postoje i pomagala koja smanjuju „zračenje“ ekrana, poput naočara ili zaštite koja se postavlja preko ekrana.
Roditelj treba da pazi i na jačinu zvuka ukoliko dete koristi zvučne ili video zapise. Prejak zvuk narušava sluh deteta, na to čak automatski upozoravaju i mnogi aparati.
Previše vremena u zatvorenom prostoru dovodi do manjka vitamina D, što za posledicu može imati razvoj rahitisa. Kako bi se osigurala dovoljna količina vitamina D, lekari preporučuju izlaganje ruku i lica suncu. Uopšte, fizička aktivnost i bavljenje sportom preporučljivi su u svakodnevnici deteta.
Digitalni uređaji olakšavaju učenje i rešavanje problema i zadataka iz različitih predmeta, neizostavni su deo modernog društva i izvan sistema obrazovanja. Ipak, zdravlje deteta je na prvom mestu, pa tako treba uskladiti njihove potrebe u razvoju sa razvojem moderne tehnologije.
Projekat “Obrazovanje za 21. vek – Savremena tehnologija u nastavi” finansijski je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Leave a Reply