Šta je za dete (ili odraslog čoveka) bolje – da piše olovkom ili na ekranu, odnosno tastaturi? Kako ljudski psihomotorički sistem reaguje na ručno pisanje a kako na tipkanje? Ova i slična pitanja u nauci su otvorena dugo koliko i upotreba kompjutera, mobilnih telefona i sličnih uređaja. Stavovi su uglavnom podeljeni između onih koji su pristalice tehnologije i onih koji naginju ka tradiciji.
Istina je verovatno i ovog puta negde na sredini. Danas ne možemo zamisliti svet bez upotrebe kompjutera. Čak i ovaj tekst koji upravo čitate pisan je upotrebom tastature. Moderna komunikacija i savremene digitalne tekovine nužno funkcionišu na ovaj način. Ipak, ne treba ni zanemariti ručno pisanje.
Što se tiče stučnog mišljenja, odnosno mišljenja lingvista, psihologa, neurologa i drugih stručnjaka koji se bave ovim fenomenom, moglo bi se reći da su pronašli kompromis i to na sledeći način:
Dete od rođenja uči da koristi šake i prste. Kako odrasta ono vežba mišiće i pokušava da izvežba finu motoriku. Već između 4. i 5. goine dete u tome uspeva, tako što ograničava pokrete finom koordinacijom. Naravno, to je moguće samo ako je do tog uzrasta vežbalo i to upotrebom olovke, bojice, flomastera ili igračaka koje zahtevaju fine pokrete. U periodu između 6. i 7. godine, dete se u Srbiji uvodi u redovan sistem obrazovanja, pa se od njega u školi očekuje da nauči da piše olovkom, prvo štampana a potom i pisana slova. Tek u uzrastu posle 8. godine dete će uvežbati rukopis, a od 10. godine počinje paralelno da koristi i tastaturu. Da li ce dete početi radije da koristi kompijuter umesto olovke, zavisi od mnogo faktora – da li je dovoljno savladalo veštinu ručnog pisanja i da li je više motivisano za ručno oblikovanje slova ili kucanje na tastaturi.
Pristalice upotrebe tastature ističu kako je pisanje na istoj proces koji istovremeno zahteva upotrebu obe ruke, što je pogodno za razvoj motorike. Osim toga, prilikom kucanja teksta, učenik ne mora da se zamara oblikovanjem slova, odnosno time da li mu je rukopis lep. S tim u vezi, otklanjaju se i prepreke prilikom čitanja beleški. Učenik u žurbi, kada piše ručno, često pravi greške ili piše nečitko, pa kasnije ne može da pročita zapisano. Slično je i sa nastavnicima – tečnije se čita rad ispisan ujednačenim slovima. Neki od stručnjaka navode i mogućnost diskriminacije učenika zbog rukopisa, ističući da su nastavnici skloni da daju višu ocenu detetu koje je čitko i uredno napisalo rad. U svakom slučaju akcenat je na sadržaju prilikom upotrebe tastature. To znači da učenik koji piše rad digitalno, rasterećen time kakav mu je rukopis, koncentriše se više na sadržaj onoga što beleži. Sa druge strane, nastavnik kada čita zapisano, obraća pažnju na predmet rada dok su u tehničkom smislu svi učenici ravnopravni.
Kada govorimo o brzini pisanja, zagovornici tastature u nastavi ponovo imaju argumente. Često se navodi da učenik koji je ovladao pisanjem na tastaturi brže ispisuje tekst, jer koristi obe ruke bez potrebe da gleda u dugmad koja pritiska. Odnosno, učenik uspeva da razvije svoju memoriju i koordinaciju pokreta do te mere da treba samo da gleda u ekran i pokreće prste dok se pred njim ispisuju pasusi.
Postoje i prednosti ručnog pisanja. Stručnjaci tvrde da ono utiče na kreativnost deteta i da učenici koji ručno pišu imaju bolje sposobnosti pisanog izražavanja. Dete suočeno sa belim papirom ispred sebe treba da se napregne, a samim tim i upotrebi brojne moždane funkcije kako bi ispunilo prazan prostor smislenim, čitkim i urednim tekstom. Kompjuter, telefoni imaju brojne olakšavajuće opcije i programe koji unapred detetu nude rešenje jezičkog problema. S tim u vezi, pristalice tradicionalnog pisanja rukom postavljaju pitanje kako će se dete snaći bez digitalnih pomagala, odnosno koliko ono postaje zavisno od digitalnih uređaja prilikom pisane komunikacije?
Bez obzira kojoj grupi pristalica roditelji pripadaju, oni svakako treba da osluškuju potrebe svoje dece. Roditelj zajedno sa nastavnim kadrom detetu daje mogućnosti, uči ga i obučava da funkcioniše u skladu sa vremenom u kojem živi, zajedno sa svim njegovim tekovinama. Prilikom pisanja, dete treba da bude upućeno i na tastaturu i na olovku i papir u skladu sa uzrastom i afinitetima.
Projekat “Obrazovanje za 21. vek – Savremena tehnologija u nastavi” finansijski je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Leave a Reply