Prema stručnjacima, u istorijskom razvoju računara bitno je bilo nekoliko momenata. Na prvom mestu bilo je pamćenje rezultata, zatim mehanizacija procesa računanja. Potom dolaze još odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa računanja kao i opšte korišćenje mašine primenom programa. Prema tome, već na samom početku možemo da vidimo da je primena računara u početku bila veoma uska da bi se kasnije sve brže i više širila.
Jedno od prvih pomagala za računanje u istoriji bio je abak koji se koristio još u Vavilonu. Rimljani su ga još nazivali i abakus. Pomagao je u procesu računanja, ali korisnik je bio ključna figura u procesu upotrebe. Novi momenat u razvoju mašine za računanje nastaje tek u 17. veku. Prvu mašinu koja je mogla da sabira i oduzima unesene brojeve konstruisao je Blez Paskal, a ona je nazvana „Paskalina“ po njemu. Već u drugoj polovini 17. veka Lajbnic stvara mašinu koja može da izvede sve četiri aritmetičke operacije. Prva mašina komponentama današnjeg računara nastaje tek početkom 19. veka, a njen osnivač je Čarls Bebidž.
Ključni momenat u razvoju civilizacije pa tako i razvoju računara, bio je pronalazak električne energije. Herman Holerit zahvaljujući njoj uspeo je da konstruiše napravu koja je pomogla u popisu stanovništva u SAD-u davne 1890. godine. Vrlo brzo Fon Hojman pravi razliku između hardvera i softvera a Mokli i Ekart 1946. prave prvi elektronski računar. To je bitan istorijski momenat jer nastaje prva generacija elektronskih računara. Nosioci podataka bile su bušene kartice a programiranje se vršilo mašinskim jezikom. Zanimljiv podatak je da je računar prve generacije bio težak oko 30 tona! Zahtevao je posebnu prostoriju i trošio je oko 160 kW!
Prvu generaciju smenjuje ubrzo druga generacija elektronskih računara koja je zasnovana na otkriću tranzistora 1947. godine. Treća generacija nastaje izumom integrisanjih kola desetak godina kasnije. Smanjuje se dimenzija i potrošnja računara a povećava se njegova efikasnost. Četvrtu generaciju već karakteriše tehnologija visoko integrisanih kola. Ova tehnologija je uslovila i nastanak mikroračunara pa tako 1977. godine Voznijak i Džobs prave mikroračunar APPLE. Već 1981. godine u široj upotrebi su personalizovani računari.
Danas već govorimo o petoj generaciji računara. Ovu generaciju karakteriše izraziti paralelizam, virtuelna stvarnost, veštačka inteligencija… Koriste se desktop računari, laptop, tableti a ulogu kompjutera zamenjuju i savremeni telefoni. Njihova dostupnost je velika a primena široka gotovo u svakom segmentu života i poslovanja.
Iz ovog kratkog pregleda istorije možemo lako da uvidimo koliko se nauka i tehnika munjevito razvijaju. „Nekad“ i „sad“ skoro da se ne mogu ni porediti iako ne govorimo o velikom istorijskom razmaku. Dok je nekad računar bio retkost koja je imala usku namenu, danas je on uređaj koji je u svakodnevnoj upotrebi i to u različite svrhe – posao, obrazovanje, komunikacija zabava… Šta nas očekuje tokom 21. veka u daljem razvoju nauke i tehnike? Da li je ono što smo smatrali naučnom fantastikom na pragu i kuda nas to vodi? Čini se, da nećemo još dugo čekati na odgovore.
Projekat “Obrazovanje za 21. vek – Savremena tehnologija u nastavi” finansijski je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Leave a Reply