Prema definiciji, pojam društvene integracije označava međusobno povezivanje pojedinaca ili društvenih grupa u veće, skladne celine. Integracija migranata bi se prema tome definisala kao proces njihovog povezivanja i sjedinjavanja sa lokalnim stanovništvom u funkcionalnu celinu i rešavanje njihovog socijalnog i pravnog statusa u Republici Srbiji.
Naravno, ovaj proces je dugotrajan i složen i zahteva prilagođavanje, upoznavanje, učenje… Presudan faktor pritom predstavlja informisanje, pa je obrazovanje i prisustvo različitih vrsta medija neophodno. Ukoliko se uzme u obzir da je prema statistikama interesovanje migranata za boravak u Srbiji malo, odnosno da je Srbija tranzitna zemlja, srazmerno se govori o integraciji migranata u našoj zemlji. To ne znači da je pitanje integracije nebitno, naprotiv. Ukoliko bi se migrantima brže i efikasnije izlazilo u susret i ukoliko bi se lokalno stanovništvo motivisalo na prihvatanje migranata, integracija bi se pokazala kao proces od velikog značaja u pogledu ekonomskog, socijalnog i kulturnog doprinosa. Nemačka, recimo, je zemlja koja je uvidela potencijalne dobiti nastale kao rezultat mešanja znanja, veština i iskustva, pa aktivno radi na integraciji stranaca.
U Srbiji se integracija pre svega odnosi na lica koja su u zemlji dobila utočište. Pri samom postupku insistira se na individualnom pristupu i izradi plana integracije za svako lice pojedinačno, a pojedinačni planovi se rade u skladu sa načelom jedinstva porodice. Na prvom mestu obezbeđuje se privremeni smeštaj licima koje dobiju pravo na utočište, dok je proces uključivanja u privredni, kulturni i društveni život poveren Komesarijatu u saradnji sa resornim ministarstvima.
Već smo napomenuli da je informisanost izuzetno značajna za integraciju, pa se u skladu sa tim migrantima obezbeđuju materijali različitih informativnih sadržaja na jeziku koji im je razumljiv. Bitno je da se stranac informiše o svom trenutnom statusu, pravima i obavezama kao i o tome na koji način mogu unaprediti svoj položaj.
Jedan od ključnih preduslova za normalno funkcionisanje u bilo kojoj zemlji jeste poznavanje jezika i pisma. Strancima u našoj zemlji kojima je odobreno utočište obezbeđeno je 300 časova godišnje srpskog jezika sa ciljem savladavanja pisane i usmene komunikacije. Isto tako, mlađa lica mogu da se uključe u redovne tokove obrazovanja, dok se starijima obezbeđuju adekvatni programi za obrazovanje.
Pored jezika, potrebno je znati i kulturu, istoriju, običaje i ustavna prava jednog naroda da bi se sa njim saživelo. Strancima je takođe obezbeđena i edukacija ovog tipa.Pprogram edukacije najčešće predlažu različita udruženja, a odobrava ih Komesarijat. Dodatnu podršku u usavršavanju ovog tipa imaju lica starija od 65 godina.
U okviru procesa integracije izbeglice, takođe, imaju pravo na obezbeđenu zdravstvenu negu i zaštitu. kao stalno naseljeni, imaju pravo i da se uključe na tržište rada. Njima se daje mogućnost stručnog usavršavanja, obuke i pripreme za određena radna mesta. Za tražioce azila i izbeglice moguće je da se ostvari pravo na rad traenjem radne dozvole.
Pored svega navedenog, za uključivanje migranata u društvo, neophodna je dobra volja i to obostrana – od strane migranata i od lokalnog stanovništva. Neophodno je da stranac ima želju i potrebu da se uklopi, prilagodi i aktivno učestvuje u društvenom životu, ali isto tako da domaćin stranca prijateljski dočeka sa željom da mu pomogne.
PROJEKAT “MIGRANTSKA KRIZA – PRUŽIMO RUKU, NE OTPOR!” FINANSIJSKI JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
Leave a Reply