Pandemija virusa korona, koja je čitav svet zatekla nespremnim, uticala je na sve sfere života i rada. Svi smo svedoci velikog broja žrtava virusa, ogromnog broja obolelih od njega, kao i svakodne borbe za život bolesnika. Borba sa nevidljivim neprijateljem imala je uticaja na privredu, ekonomiju, zdravstveni i obrazovni sistem, na društveni život i svakodnevnicu uopšte. Mere prevencije širenja virusa COVID-19, bile su i danas su prisutne, širom sveta. One su podrazumevale i neke drastične odluke poput zatvaranja i pojačane kontrole granica, zabranu okupljanja, zatvaranje obrazovnih ustanova, izmenjen rad institucija, izmenjen režim saobraćaja i na kraju ograničavanje kretanja u vreme vanrednog stanja. Sa istim ciljem sprečavanja širenja virusa i naša zemlja je pribegavala ovim merama. U Republici Srbiji je registrovano 35 006 slučajeva obolelih od COVID-19, a 767 osoba je izgubilo život.
Situacija sa aktuelnim virusom svakako je u velikoj meri uticala na migracije u svetu i Evropi kao i na živote migranata koji su se zadesili u našoj zemlji od početka pandemije. Inače težak položaj migranata i izbeglica dodatno je otežan, a njihovo kretanje dodatno usporeno. U vreme kada su evropske zemlje, iz bezbednosnih razloga, zatvarale granice ili pojačavale granične kontrole, migranti su bili prinuđeni da duže od planiranog borave u tranzitnim zemljama. Sreća u nesreći jeste da od početka pandemije nije bilo registrovanih slučajeva oboljevanja kod migranata.
U našoj zemlji migranti su posebni pritisak trpeli od 17.03. 2020. kada je uvedeno vanredno stanje. Odlukom Vlade, migrantima je bilo ograničeno kretanje u okviru prihvatnih centara, a kampovi su se mogli napustiti samo uz dozvolu i uz pratnju zaposlenih u Komesarijatu za izbeglice i migracije. U aprilu mesecu u prihvatne centre i centre za azil, prema podacima UNHCR-a, smešteno je dodatnih 2 000 migranata koji su se našli na teritoriji Republike Srbije, što je dodatno opteretilo kapacitete i otežalo život u objektima za smeštaj migranata. Sa prestankom vanrednog stanja, život i put migranata se postepeno vraćao normalnim tokovima.
Život u izolaciji, samoizolaciji, život pod pritiskom i strahom od smrti i bolesti, ostavio je posledice po međuljudske odnose. Iako važimo za gostoljubiv narod, koji dobronamerno prihvata izbeglice, na vrhuncu prvog talasa pandemije zabeležen je porast ksenofobije, antimigrantskih izjava, stavova i aktivnosti, najvećim delom na društvenim mrežama. Lokalno stanovništvo je izražavalo strah od mogućeg širenja virusa zbog priliva migranata iz zemalja koje su važile za žarišta bolesti. Brojke su ipak rekle drugačije. Prema zvaničnim podacima do 10. jula nijedan migrant u našoj zemlji nije oboleo od korona virusa. Tokom vanrednog stanja testirano je 27 osoba za koje je postojala sumnja da su oboleli od COVID-19, ali su svi testovi bili negativni. Podsetimo, iako su se i sami našli pod pritiskom, migranti su Vladi Srbije ponudili nesebičnu pomoć u vreme pandemije.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice, život migranata se postepeno, uz bezbedonosne mere, vraća u redovno stanje. Objekti u kojima su migranti smešteni imaju svoje prostorije za izolaciju i medicinske timove. Svaki sumnjiv slučaj se bez izuzetka kontroliše i testira, sprovode se dodatne mere održavanja higijene prostora, a migranti se ponašaju odgovorno i disciplinovano.
PROJEKAT “MIGRANTSKA KRIZA – PRUŽIMO RUKU, NE OTPOR!” FINANSIJSKI JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA
Leave a Reply