Kada govorimo o migrantima, najčešće uopštavamo sliku pa ih posmatramo kao grupu ljudi povezanih nesrećnom sudbinom, koja je napustila svoj dom i krenula ka Evropi u potrazi za opstankom ili boljim uslovima života. Pojedinačno gledano, svaka osoba među njima ima svoju životnu priču, iskustvo, obrazovanje, stavove. Među migrantima, odnosno izbeglicama, ima visoko obrazovanih ljudi, lekara, stručnjaka iz raznih oblasti nauke, umetnika, zanatlija… Iako žele što pre da dospeju do svog konačnog odredišta, to ne znači da su nezainteresovani za sredine , ljude i prilike sa kojima se susreću. Njihovo interesovanje dolazi do izražaja u sredinama u kojima se duže zadržavaju, posebno tamo gde su stupili u prijateljski odnos sa lokalnim stanovništvom. Migranti su pre svega ljudi, koji imaju sposobnost saosećanja, razumevanja i saživljavanja sa drugima, a to se posebno istaklo u novonastaloj situaciji sa pandemijom korona virusa.
Iako je virus COVID – 19 usporio ili čak ograničio kretanje migranata, odložio susret sa porodicom i njihovu integraciju u željenim sredinama, migranti su svoje lične interese ostavili po strani i ponudili srpskom stanovništvu i Vladi Republike Srbije pomoć. Migranti iz prihvatnih centara u Srbiji uputili su Vladi Srbije pismo u kome izražavaju svoju želju da pomognu odnosno da se stave na raspolaganje svima onima kojima je pomoć potrebna:
„Za čovečanstvo stojimo jedni uz druge u zajedničkoj borbi protiv virusa korona“, navodi se u spomenutom pismu.
Osim humanosti, izbeglice i migranti su ponudili svoja znanja, veštine i fizičku pomoć kako bi se Srbija što pre izboria sa virusom. Dok je virus zatvarao ljude u svojim domovima zahtevajući fizičku distancu radi bezbednosti, ljudi u prihvatnim centrima su ponudili emocionalnu bliskost i podršku.
„Među nama ima bolničara, radnika, farmera, ali smo pre svega ljudi koji nude svaku vrstu pomoći za koju Vlada smatra da je potrebna“, saopštavaju u pismu.
Dobru volju i želju da pomognu u vreme pandemije, migranti su pokazali i tako što su u prihvatnim centrima i centrima za azil šili zaštitne maske i nudili fizičku pomoć i pomoć pri organizovanju i sprovođenju humanitarnih akcija.
Naravno, ako uzmemo u obzir da su od 2015. godine migranti prisutni na našim prostorima, logično je da situacija sa koronom iako svetao, nije i jedini primer saradnje migranata sa lokalnim stanovništvom. Migranti koji su smešteni u centre nastoje da se uključe u društveni život u mestima koja se u blizini nalaze. Oni sarađuju sa lokalnim samoupravama, učestvuju u organizovanju kulturnih, društvenih, ekoloških i drugih organizacija i akcija. Sa druge strane, to je naišlo na odobravanje meštana pa se postepeno stvara uzajamni prijateljski odnos.
Tako je, recimo, u Vranju ove godine priređena svečana trpeza za korisnike Prihvatilišta za stara i napuštena lica, na inicijativu migranata smeštenih u prihvatnom centru u ovom gradu. Ovom prilikom oni su istakli kako i oni imaju starije članove porodice o kojima misle i kako je ovo lep način da se starim i napuštenim licima pokaže da je nekome do njih i druženja sa njima stalo.
Širom Srbije, migranti su se mnogo puta odazivali na pozive da učestvuju u sportskim dešavanjima ili ekološkim akcijama. Tako su, na primer, građani, izbeglice i migranti u Somboru posadili 150 četinara, postavljali klupe i kante za otpatke. Ekološka akcija bila je organizovana i na Palićkom jezeru, gde su volonteri i migranti uređivali obale, sakupljali otpad. Primeri su zaista brojni i kada je reč o pozivima za saradnju, ali i kada je reč o odzivu. Ono što svakako spaja sve učesnike u zajedničkom radu, organizaciji, aktivnostima, jeste da nakon završetka druženja ostaju pozitivni utisci i da se stvaraju prijateljstva.
Leave a Reply