Buđanovci su naseljeno mesto u Sremu. Smešteno je u opštini Ruma, a prema popisu iz 2011. godine ovo selo broji 1496 stanovnika. Selo vrednih meštana je sada moderno i prolazano mesto. Spojeno je sa Rumom, izgrađen je put do Pećinaca i prema Šapcu. To je omogućilo da selo poslednjih godina oživi, jer ranije je to bilo mesto u kojem se autobus okretao. A baš ta vremena i danas pamte mnogi Buđanovčani. Sećaju se i vremena kada su organizovane seoske igranke u Domu kulture. Na igranku se odlazilo rano da bi već u osam sati svi bili kod kuće. Pedesetih godina išlo se i na korzo u centar sela gde bi se sastajali momci i devojke, ali kući su morali biti pre mraka. Glavno mesto okupljanja bio je tada Dom kulture, koji je i nekoliko dcenija posle toga, sve negde do devedesetih godina bio mesto okupljanja omladine. Nadaleko su poznate igranke u Buđanovcima koje su se održavale svake subote. Tada su u Buđanovce dolazili momci i devojke iz svih krajeva Srema, a na igrankama su svirale tada popularne grupe Asteroidi i Sunčani put.
Pamte Buđanovčani i godine kada su u njihovo mesto dolazili i pevači narodne muzike. Velika sala Doma kulture tada je bila dupke puna, jer najveća imena srpske estrade su pevala u njihovom selu. Bila je to prilka da se obuče najlepša garderoba, da se stavi poneki deo nakita, ali i šansa da se neke od devojaka i našminkaju. Jer, nije to kao sada, onda je sve bilo drugačije. Igranke su počinjale u osam sati i trajale do ponoći. Jedino kada je seoska slava Sveti Arhangel Gavrilo ostajalo se duže na igranci, ali i pod šatorima kojih je bilo po nekoliko. Tih dana selo je živelo neki drugi život. Gosti su stizali iz svih krajeva, a u kućama se spremala obilna trpeza, jer se slavilo dva-tri dana. Veselo je bilo i svakog Prvog maja, kada je u selu bila Socijalistička slava. Tada su se polagali venci na spomen obeležja poginulim bocima, a svaka kuća je slavila, baš kao i krsnu slavu.
Iako je to vreme poljoprivrednih radova, slavlje je moralo da se održi. I tada su organizovane igranke, ringišpili i šatre, licideri bili su u centru sela i nedelju dana pre slave. Centar sela je tada grmeo od muzike, a deca su vreme provodila pored tezgi sa igračkama, na ringišpilu. Vremenom je slava povodom Prvog maja isčezla i ostala samo seoska crkvena , Sveti Arhangel Gavrilo, koji se i danas obeležava 26. jula. Dani slava su bili prilika da se susretnu Buđanovčani sa svojim prijateljima i rođacima koji su rasuti po svetu, a ima ih na svim kontinentima. Nekada su samo iz pisma mogli da čuju kako su, gde su i šta rade. Čekala su se pisma iz Austrije, Nemačke, Italije, daleke Kanade i Amerike, ali i iz Australije. „To je nemerljiva sreća kada ti stigne pismo od tebi nekog dragog iz inostranstva. Dovoljna su dva tri napisana reda, tek da čuješ da li su tamo daleko svi zdravi i kako im je. Da li su se snašli u tudjem svetu“, priča nam baka Anđa koja sada puni devedesetu.
Imala je rođake u dalekoj Australiji u Melburnu i pisma od njih je čekala sa velikim ushićenjem, a stizalo ih je tek nekoliko tokom čitave godine. Čekala su se i pisma od vojnika koji su vojni rok služili od Vardara do Triglava. Nije bilo telefona, društvenih mreža. Jedino su postojala pisma koja je u Buđanovcima ceo svoj radni vek nosio poštar Duja kako su ga Buđanovčani zvali. Bio je omiljeni gost u svakoj kući, sem kada nosi porez, kroz šalu kažu meštani.
Nekada su se i u ovom selu pravili ispraćaji u Vojsku. U dvorištima su se pravile velike šatre, a na ispraćaj je dolazilo celo selo. Pevalo se, igralo, a vojnik je uz pesmu praćen sve do stanice, a neki su imali tu sreću da ih braća, drugovi ili devojka isprate do kasarne. Nije se štedelo na ispraćajima. Sve je moralo da bude pod konac, jer Sremci su takvi. Kada nešto prave, prave to kako treba. I baš zbog toga pobratimili su se nekada sa Mesnom zajednicom Kutina iz Niša. Nišlije su bile gosti Buđanovčana kada je u selu snimana emisija Znanje –imanje. Celo selo je bilo uključeno u taj dogadjaj o kome se dugo pričalo. Angažovani su uspešni poljoprivrednici, sportisti, Udruženje žena, đaci iz tamošnje Osnovne škole „Nebojša Jerković“, lovci… I kako to obično biva, Buđanovčani su se pokazali kao dobri domaćini, a bogme i dobri gosti pošto su godinama posle toga odlazili u Kutinu, a neka prijateljstva iz tih dana traju i danas.
Uspevali su Buđanovčani da godinama organizuju svoj društveni život. I u vreme kada Dom kulture nije bio u funkciji i kada igranki i zlazaka nije bilo, organizovana su udruženja žena, folklorne sekcije, sportska druženja… Fudbalski klub „Mladost“ koji je osnovan 1933. godine je bio stecište nadarenih fudbalera koji su kasnije odlazili u neke drge, bolje klubove, a mnogi su svoju fudbalsku karijeru zavšili tamo gde su i počeli u buđanovačkoj „Mladosti“. Vole Buđanovčani da kažu da je Zlatko Krmpotić, nekadašnji fudbaler Crvene Zvezde odrastao baš u njihovom selu. Pored fudbalskog kluba,društveni život se odvija i u lovačkom društvu ,,Soko“ koji okuplja veliki broj članova i simpatizera. Lovačko društvo okuplja više od trideset članova ,uglavnom mladih ljudi,koji deo svog slobodnog vremena provode u lovištu od oko 10.000 hektara.
PROJEKAT „FOTOGRAFIJE GOVORE“ JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
Leave a Reply