Када размишљамо срцем, емотивнији смо и саосећајнији, помажемо другима, хуманији смо
и храбрије доносимо одлуке. Ове године у оквиру кампање „Свим срцем за сва срца“ желели смо
да поруке Светског дана срца стигну до што већег броја људи у циљу постизања боље
информисаности и што бољег кардиоваскуларног здравља, саопштио је Завод за јавно здравље Сремска Митровица.
Овим поводом, Завод за јавно здравље Сремска Митровица и Дом здравља организовали су базар здравља у организацијама „ЕАТОН“ и „COOPER STANDARD“ у Сремској Митровици, као и у селу Јарак, на којима су запослени и мештани имали прилику да провере своје здравствено стање, крвни притисак, ниво шећера у крви,
као и да добију савете како да допринесу очувању здравља и спрече болести.
Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2022. године, обележава се под слоганом:
„Свим срцем за сва срца”. Светски дан срца је прилика да сви размисле како да најбоље допринесу развоју човечанства, очувању природе и свог менталног здравља.
Епидемиолошка ситуација у Србији
Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних
судова (КВБ) током 2021. године у Србији је умрло 56.610 особа. Болести срца и крвних судова, са
учешћем од 41,4% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Заједно, исхемијске
болести срца и цереброваскуларне болести, водећи су узроци смртности у овој групи обољења. У
кардиоваскуларне болести спадају: реуматска болест срца, хипертензивна болест срца, исхемијске
болести срца, цереброваскуларне болести. Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни
коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих
неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт
миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у
Србији чинио је 50,9% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2021. години. Остале
исхемијске болести срца чиниле су 49,1% смртности од исхемијских болести срца.
Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести
Већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или
модификовати. Поред промењивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да се
мењају (године старости, пол, наследне болести). Међутим, особе из ових ризичних група би
требало да редовније контролишу своје здравље.
Промењиви фактори ризика
Хипертензија (повишен крвни притисак)
Хипертензија је водећи узрок КВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихим
убицом”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да
га имају. Крвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милиметрима живиног стуба
(мм Хг) – на пример, 120/78 мм Хг. Први број означава систолни (тзв. горњи) крвни притисак –
притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други број означава
дијастолни (тзв. доњи) притисак – притисак у артеријама када је срчани мишић опуштен између
две контракције. Нормалним крвним притиском се сматрају измерене вредности горњег
(систолног) притиска мање од 120 мм Хг и доњег (дијастолног) мање од 80 мм Хг.
Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак
који је између 120–129 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80 мм Хг. Повишен
крвни притисак – хипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни
(горњи) притисак који је између 130–139 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак
80–89 мм Хг.
Употреба дувана
Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих КВБ. Пушачи имају двоструко до
троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је
већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код
жена пушача него код мушкараца пушача. У року од две године од престанка пушења, ризик од
исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од
кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача.
Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест
Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у
крви 7,0 ммол/Л (126 мг/дл) или више, а КВБ су узрок 60% свих смртних случајева особа са
шећерном болешћу. Ризик од кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са
типом 1 или типом 2 шећерне болести, а ризик је већи код особа женског пола. Кардиоваскуларни
ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза КВБ код особа са
шећерном болешћу је лошија.
Физичка неактивност
Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну
физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна
краће од 20 минута. Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања.
Људи који су недовољно физички активни имају 20 до 30% већи ризик од свих узрока смрти у
односу на оне који су физички активни најмање 30 минута већи број дана у току недеље.
Неправилна исхрана
Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, трансмасти и соли, као и низак унос воћа,
поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос
воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна
маса и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65.
године живота за три до пет пута. Учестало конзумирање високоенергетских намирница, као што
су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Висок унос
засићених масти и трансмасних киселина је повезан са срчаним болестима, док елиминација
трансмасти из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљима смањује
ризик од настанка коронарне болести срца. Правилна исхрана може да допринесе одржавању
пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.
Ниво холестерола/липида у крви
Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог
удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом
нивоу холестерола у крви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка
срчаних обољења.
Прекомерна ухрањеност и гојазност
Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен
крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија. Према резултатима
истраживања здравља становништва Србије 2019. године, на основу измерене вредности индекса
телесне масе, више од половине становништва узраста од 15 година и више било је прекомерно
ухрањено (57,1%), односно 36,3% становништва је било предгојазно и 20,8% становништва
гојазно. Гојазност је код оба пола била приближно исто распрострањена (мушкарци 21,7% и жене
20%).
САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ ВАШЕ СРЦЕ
Будите мудри у избору хране и пића
Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове. Замените
слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом. Поједите пет порција воћа
и поврћа (отприлике по неколико) дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама. Ограничите
прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених
трансмасти. Правите код куће здраве оброке.
Будите физички активни
Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи. Прошетајте до
посла или продавнице. Користите степенице уместо лифта. Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку
шетњу). Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније. На посао идите бициклом, ако је то
могуће. Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла,
вежбање на степеру). Што више слободног времена проводите у природи, физички активно
(шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).
Реците „не” пушењу
То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца. У року од две
године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује. После 15
година након престанка пушења, ризик од КВБ враћа се на ризик непушача. Престанком пушења,
побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих. Ако имате проблема са престанком
пушења, потражите стручни савет.