Nema Sremca koji ne voli čvarke, pa je zbog toga, kada su svinjokolje posebna pažnja posvećena bombonama od svinja kako ih nekada zovu. Topljenje čvaraka se uvek prepušta onome ko ima dobro sikustvo i ko ima strpljena da pored oranije stoji i meša čvarke više od dva sata. Svako ima neki svoj redosled dodavanja mleka i soli, kao i količine jer od toga zavisi njihov ukus, ali i tvrdoća.
Nije lako napraviti dobre i ukusne čvarke, a teško je i ugoditi svim ukusima. Neko voli reš, neko da hrskaju, a ima i onih koji najviše vole meke i sitne. Upravo zbog toga topljenje čvaraka se prilikom svinjokolja ptrepušta onima koji imaju iskustva. Iskusan majstor zna da oceni i po boji kada su gotovi, ali u dogovoru sa domaćinom. Kako domaćin kaže tako mora biti, ali je važno na vreme čvarke skinuti sa vatre, i dobro ocediti mast.
Ne zna su da li su ukusniji čim se skinu sa vatre ili kada malo odstoje.U svakom slučaju, dobro će doći tokom godine posebno u onim domaćinstvima koja se bave poljoprivredom i svakodnevno odlaze na njivu. Slanina, čvarci, šunka, bareni krompir i sir su obavezan doručak na sremskim njivama, pa ne čudi činjenica da sve ove đakonije zauzimaju važno mesto kod naših domaćina, jer bez dobrog doručka nema ni dobrog posla na njivi.
Leave a Reply