Према последњем попису становништа, у Србији је готово 19 хиљада Хрвата мање него 2011. године. Најбројнији су и даље у Војводини, али је и у том делу наше земље видан пад броја припадника ове заједнице.
Највише Хрвата је према попису 2011. живело у појединим војвођанским градовима, као што су Суботица, Сомбор, Нови Сад, Апатин, Сријемска Митровица, Шид, Рума и другима.
Попис становништва који је рађен 2022. године говори да у Србији живи 39.107 Хрвата, 18.793 мање него 2011. године, објавио Републички завод за статистику.
Према попису становништва из 2011. у Војводини се Хрватима изјаснило 47.033, док их је према најновијем попису 32.684, односно мање за 14.349 становника.
Из Демократског савеза Хрвата у Војводини истакли су раније да ће број који је Завод објавио објективно, утицати на положај Хрвата у Србији.
Све мање Хрвата у војвођанским градовима
Према ранијим анализама, број припадника хрватске националне мањине био је и остао најбројнији у Војводини. Међутим, и у овом делу Србије значајно се смањио претходних година. Према попису из 2022. године, у Суботици 10.431 становника изјаснило се Хрватима, а 2011. их је било 14.151, у Сомбору 5.029 а у претходном попису 7.070.
У Новом Саду хрватске је припадности 3.877 грађана тога града, а пре једанаест година их је било 5.335, у Апатину је број пао са 3.015 на 2.057, а у Сремској Митровици са 2.112 на 1.341. У Шиду је Хрвата било 1.748 а сада их је 1.249, а у Руми је број пао са 1.719 на 1.133.
У свим осталим градовима и општинама у Војводини број Хрвата је пао на испод 1.000. У Београду 2011. Године било је 7.752 становника који су се изјаснили Хрватима, а 2022. је број 4.554.
Из ДСХВ-а раније су саопштили да се највероватније поновила ситуација да се одређени број грађана хрватског порекла током последњег пописа становништва изјаснио другачије, па и национално.
Положај националних мањина у Србији
Положај грађана припадника националних мањина уређен је Уставом Србије и Законом о заштити права и слобода националних мањина, као и другим законима и прописима.
Уставом и законима јемче се и штите индивидуална и колективна права припадника националних мањина, а посебно право на културну аутономију које подразумева области образовања, службене употребе језика, информисања и културе. Ради остваривања права на културну аутономију припадници националних мањина бирају своје самоуправе – националне савете.
Националне савете изабрали су Бошњаци, Бугари, Буњевци, Власи, Грци, Египћани, Македонци, Мађари, Немци, Хрвати, Румуни, Русину, Роми, Словаци и Украјинци.
У области права националних мањина Заштитник грађана се бави унапређењем права националних мањина и у складу са Законом утврђеним овлашћењима надзире рад органа управе и других надлежних органа у вези са остваривањем индивидуалних и колективних права мањина.
Пројекат „ Очување идентитета и традиције Хрвата у Срему – Očuvanje identiteta i tradicije Hrvata u Srijemu “ суфинансира Министарство информисања и телекомуникација РС. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.
Smanjenje broja Hrvata utjecat će na njihov položaj u Srbiji
Prema posljednjem popisu stanovništva, u Srbiji je gotovo 19 tisuća Hrvata manje nego 2011. godine. Oni su i dalje najbrojniji u Vojvodini, ali je pad broja pripadnika ove zajednice vidljiv iu tom delu naše zemlje. Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, najviše Hrvata živjelo je u pojedinim gradovima u Vojvodini, poput Subotice, Sombora, Novog Sada, Apatina, Srijemske Mitrovice, Šida, Rume i drugih.
Popis stanovništva proveden 2022. godine pokazuje da u Srbiji živi 39.107 Hrvata, 18.793 manje nego 2011. godine, objavio je Republički zavod za statistiku. Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Vojvodini su se Hrvatima izjasnila 47.033, dok ih je prema posljednjem popisu bilo 32.684, odnosno 14.349 stanovnika manje.
Demokratski savez Hrvata u Vojvodini ranije je istaknuo da će brojka koju je Zavod objavio objektivno utjecati na položaj Hrvata u Srbiji. Sve manje Hrvata u vojvođanskim gradovima Prema ranijim analizama, broj pripadnika hrvatske nacionalne manjine bio je i ostao najveći u Vojvodini. Međutim, u ovom dijelu Srbije on je prethodnih godina znatno smanjen. Prema popisu stanovništva iz 2022. godine, u Subotici se 10.431 stanovnik izjasnio Hrvatima, a 2011. godine bilo ih je 14.151, u Somboru 5.029, a na prethodnom popisu 7.070 stanovnika. U Novom Sadu Hrvatskoj pripada 3.877 građana tog grada, a prije jedanaest godina bilo ih je 5.335, u Apatinu je taj broj pao s 3.015 na 2.057, a u Sremskoj Mitrovici s 2.112 na 1.341. U Šidu je bilo 1.748 Hrvata, a sada ih je 1.249, a u Rumi je taj broj s 1.719 pao na 1.133. U svim ostalim gradovima i općinama u Vojvodini broj Hrvata pao je ispod 1.000. U Beogradu je 2011. bilo 7.752 stanovnika koji su se izjasnili Hrvatima, a 2022. godine taj broj iznosi 4.554.
Iz DSHV-a su ranije priopćili da se najvjerojatnije ponovila situacija da se određeni broj građana hrvatskog podrijetla prilikom posljednjeg popisa stanovništva drugačije izjasnio, čak i nacionalno.
Položaj nacionalnih manjina u Srbiji
Položaj građana pripadnika nacionalnih manjina uređen je Ustavom Srbije i Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kao i drugim zakonima i propisima. Ustavom i zakonima jamče se i štite pojedinačna i kolektivna prava pripadnika nacionalnih manjina, posebice pravo na kulturnu autonomiju, što uključuje područja obrazovanja, službene uporabe jezika, informiranja i kulture.
Radi ostvarivanja prava na kulturnu autonomiju pripadnici nacionalnih manjina biraju vlastite samouprave – nacionalna vijeća. Nacionalna vijeća birali su Bošnjaci, Bugari, Bunjevci, Vlasi, Grci, Egipćani, Makedonci, Mađari, Nijemci, Hrvati, Rumunji, Rusini, Romi, Slovaci i Ukrajinci. U području prava nacionalnih manjina Zaštitnik građana bavi se unaprjeđenjem prava nacionalnih manjina te, sukladno zakonom utvrđenim ovlastima, nadzire rad tijela uprave i drugih nadležnih tijela u vezi s uz ostvarivanje individualnih i kolektivnih prava manjina.
Projekt „Očuvanje identiteta i tradicije Hrvata u Sremu – Očuvanje identiteta i tradicije Hrvata u Sremu“ sufinanciran je od strane Ministarstva informacija i telekomunikacija RS. Stavovi izraženi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove tijela koje je raspodijelilo sredstva.
