Из далеке Галицијске земље, под Аустро-Угарском монархијом, на пут у нови живот кренула су три брата Бережни. Један је погинуо на територији садашње Мађарске, други се отиснуо на још даљи пут у Америку, а до Панонске низије стигао је једино Иван Бережни и његова животна сапутница Зуска.
Оргинално презиме на русинском језику је Бережнї, при преводу на српски језик било би Бережњи, међутим писањем у матрикулама и општинским папирима, неко је уместо слова њ некад написао н, тако да се ова породица негде води и као Бережњи и као Бережни.
У Митровицу су стигли у другој половини XIX века с великом надом у бољи живот и настанили се на некадашњој периферији града, односно на простору данашњег насеља Шалабара.
Иван се прихватао свих тежачких и са Зуском је изродио двоје деце Васиља и девојчицу Kатицу.
Катица је рано напустила овај свет смрзнувши се у великом снегу,при преласку пруге, оставивши иза себе сина Триву.
Иванов син, млади Васиљ се оженио русинком, Љубицом рођеном Хорбаљ и имали су деветоро деце, од којих су двоје Емица и Петар (старији) умрли још као бебе.
Деца Владимир, Ђура, Митар, Петар, Иван, Аница (удато Петрас) и Вера (удато Штефанац) су живели у слози и заједништву. Стицали су врло брзо, куповали и обрађивали земљу, изучили различите занате и постали врло познате и цењене митровачке занатлије.
Русински језик говорио је једино Васиљ са супругом Љубицом, док следећа генерација губи језик,јер је живот био такав да су били у непосредном контакту са већинским српским становништвом и другим народима с којима су морали свакодневно да комуницирају, затим школство и непостојање образовања на русинском језику, асимилација и мешовити бракови су довели до тога да се русински у породици Бережни више не говори.
Потомци породице Бережни почели су са поновним изучавањем језика при Друштву Русина Сремска Митровица, бавећи се такође чувањем националног идентитета Русина у Митровици и доприносећи културно уметничком животу града. Међу првима су учествовали у свечаној академији под називом „Мајци Русинки“, којом се обележава годишњица досељавања Русина на простор града Сремске Митровице.
Израстајући у врсне и честите занатлије и земљораднике, браћа Бережни граде себи куће у некадашњој Оборској улици и Улици Нови шор.
У породици је био присутан снажан дух заједништва и међусобног помагања.
Припадају гркокатоличкој конфесији и били су одани својој гркокатоличкој у народу познатој Русинској цркви, те су учествовали у њеној изградњи и очувању. У породици се препричава прича како се њихов предак Васиљ у папучама пењао на црквени торањ како би наместио крст.
Без обзира што потомци Бережни не говоре русински, свест о томе да су Русини врло је развијена и јака.
Сва браћа су изучила занате: Иван месарски и до пензије је радио на Митросу, Владимир шустерски, Ђура столарски, Митар тапетарски, Петар коларски и наследивши земљу од оца наставио је да се бави пољопривредом.
На далеко чувене занатлије постали су Ђура Бережни – столар и његов брат Митар – тапетар.
Столарску и тапетарску радњу држали су код куће у Оборској улици.
Ђура Бережни ученик чувеног мајстора Чуздија, радио је врсну столарију и у његовој радионици прављене су кухиње и све врсте намештаја. Његови радови, квалитетни и на далеко чувени и данас красе многе митровачке домове. Њеогова перфектна столарија доведена је до уметности.
У свом радном веку више пута је награђиван за свој рад, од тога добитник је три златне медаље на сајму занатства, више година је био председник занатског удружења, те делегат за здравство Митровици.
Важно је напоменути да је Ђура Бережни за Гркокатоличку у народу познату као Русинску цркву урадио комплет столарију и велика улазна врата, од немерљиве вредности за нове генерације.
На вратима је плочица на којој је исписано „Ђура Бережњи, Русин-даривао својој цркви“.
– И данас са 88 година Ђура не излази из радионице -говори нам његова кћи Тања.
Владимир Балашћак
*реализацију пројекта „Русинске породице у Срему – Руски фамелиї у Сриме“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Leave a Reply