Prvi i ujedno i najveći migrantski talas, zahvatio je Evropu 2015. godine, kada se ka Evropi uputilo oko milion migranata. To je ujedno i godina kada je na hiljade njih stradalo na putu ka evropskom tlu. Masovne migracije nužno su nastavljene i u narednim godinama, a na udaru su su se najviše našle Grčka i Italija, odakle je migrante put vodio ka drugim evropskim zemljama. Put je svakako vodio preko Balkana ka zemljama zapadne i severne Evrope koje azilantima nude najpogodnije uslove za život. Duž Balkana nastale su ustaljene rute kojima su se migranti masovno kretali, a sve one vodile su najvećim delom preko teritorije Republike Srbije.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice, u Srbiji danas boravi oko 6.000 migranata u prihvatnim tranzitnim centrima i centrima za azil. Ovaj broj se svakodnevno menja usled stalnog kretanja. Isto tako, treba imati u vidu da pojedini odbijaju da budu smešteni u objekte namenjene za prihvatanje migranata. Između 600 i 700 migranata traži alternativne načine da preko Srbije dospe ka zemljama EU, pa je precizan broj migranata teško pratiti. Prema statističkim podacima, kroz Srbiju je prošlo više od milion migranata.
Migrantska kriza za Srbiju, kao i druge evropske zemlje od samog nastanka predstavlja veliki izazov. Već u prvom talasu, migracije zahtevaju uspostavljanje pravnih i drugih okvira i mera na koje evropske zemlje mahom nisu bile spremne. Nažalost, Republika Srbija je u tom momentu već imala iskustva sa masovnim kretanjem stanovništva i prihvatanjem izbeglica, pa se prvobitno oslonila na vlastita znanja. Dalje, Srbija sarađuje sa Evropskom unijom i drugim međunarodnim organizaciama pri suočavanju sa velikim brojem migranata kojima je bilo neophodno ukazati pomoć i zaštitu.
Još od samog početka migrantske krize, Srbija je zauzela jasan stav da će se na njenoj teritoriji ispunjavati sve obaveze preuzete potpisivanjem međunarodnih sporazuma i da će se voditi humana migrantska politika, koja podrazumeva strogo poštovanje ljudskih prava i sloboda. Ovakav stav naišao je na veliko odobrenje i poštovanje drugih evropskih zemalja i postavio je temelje u stvaranju prijateljske atmosfere. Ipak, kako se migrantska situacija u svetu dodatno zaoštravala novim prilivima migranata, ali i pojavom aktuelnog korona virusa, lokalno stanovništvo se deli na one koji zastupaju promigrantske stavove i antimigrantsku politiku. Ipak, treba imati u vidu, da slika novonastale situacije nije strogo crno-bela, i da postoje otvorena pianja o kojima se u javnosti neprestano diskutuje.
Ono što je činjenica ,jeste da danas u Srbiji postoje prihvatni centri i centri za azil (Šid, Adaševci, Principovac, Banja Koviljača, Preševo…) gde se u ovom momentu nalazi najveći broj migranata, smeštenih u skladu sa merama predostrožnosti od širenja virusa. U prihvatnim centrima, migranti dobijaju privremeni smeštaj i elementarnu pomoć . Ovde izražavaju nameru za azil a u roku od 3 dana imaju pravo da odu u centar za azil koji im je dodeljen, gde ostaju dok se procedura za dobijanje azila ne okonča. Na hiljade zahteva za azil je podneto, ali je to bio način da se dobije državna zaštita za vreme boravka u zemlji. Bez čekanja na odgovor, migranti su odlazili dalje putem evropskih zemalja. Zanemarljiv broj migranata je zaista ostao u Srbiji. Srbija nije zemlja kojoj migranti teže, već je zemlja tranzita ka drugim zemljama Evrope.
PROJEKAT “MIGRANTSKA KRIZA – PRUŽIMO RUKU, NE OTPOR!” FINANSIJSKI JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
Leave a Reply