Ratni užasi i razaranja, nemogućnost porodica da se izbore sa nastalom situacijom, nemogućnost međunarodnih organizacija da pravovremeno reaguju, zatvaranje granica i strah da se neće otvoriti, izazvali su da maloletna deca, sama, bez pratnje krenu u svet boreći se za opstanak. Deca, još nesvesna šta znači biti sam i šta je izbeglištvo, sa nešto malo hrane, odeće i po kojom igračkom, stapaju se sa kolonama migranata. Pored tereta svojih torbi, sa sobom nose sećanje na porodicu i breme straha. Njihov jedini garant da će preživeti je nada da će im neko pomoći.
Prema podacima Agencije za izbeglice UN, u toku 2016. godine, čak 35% ukupnog broja migranata su bila deca i to najviše iz Sirije i Avganistana. Briga o ovoj deci je izuzetno velika odgovornost ne samo međunarodnih organizacija i država, već čovečanstva uopšte. Za idealnim rešenjem, koje bi omogućilo brzo i efikasno zbrinjavanje dece migranata, još uvek se traga iako se svakodnevno na tome radi kako na pojedinačnom tako na globalnom nivou.
Dok se čeka na univerzalno rešenje ovog problema, deca migranti se na svome putu suočavaju sa velikim brojem trauma. U pratnji porodice ili srodnika, a posebno deca koja putuju sama, svakodnevno se bore sa strahom, nedostatkom sigurnosti, umorom, hladnoćom, nedostatkom hrane… Tu se njihove muke ne završavaju – veliki broj dece postane žrtva trgovine ljudima. Maloletni, bez pratnje porodice, bez saznanja kome da se obrate za pomoć, postaju lak plen.
Deca migranti u evropske zemlje stižu psihički i fizički iscrpljena. Njima je potrebna psihološka pomoć i podrška, zdravstvena nega, smeštaj, hrana. Njihova integracija je dugotrajna i zahteva strpljenje i upornost. Međunarodne humanitarne organizacije često apeluju da smeštajni kapaciteti nisu dovoljno dobri za decu. Najčešće su ona smeštena u prihvatne centre sa odraslima, gde ne dobijaju svu potrebnu negu i zaštitu .
Visokopriznata svetska organizacija, koja promoviše i štiti dečija prava u 190 zemalja sveta, uključujući i Srbiju jw UNICEF. Ova organizacija svoj rad usmerava na identifikovanje najugroženije dece, njihovo upućivanje na nadležne službe, pružanje usluga deci bez pratnje… UNICEF kao prioritet postavlja i ishranu dece u razvoju, majki i beba, ali i rodnu ravnopravnost i zaštitu devojčica i žena koje su izložene nasilju i diskriminaciji. Ova organizacija ističe značaj psihološke podrške deci kao i pomoć pri integraciji i obrazovanju.
Zaključno sa 2019. godinom, prema izveštaju UNICEf-a, na području zemalja duž Balkanskih ruta i Italije, registrovano je oko 46.000 dece migranata od kojih je preko 13.000 odvojeno od svojih porodica. Opšte je poznato da je za njihovo zbrinjavanje neophodna ekonomska i tehnička podrška, kao i dodatna ulaganja u zaštitu i integraciju. Isto tako postoji svest o tome da ova deca nisu kriva što su se našla u migrantskom talasu. Moralna dužnost svakog odraslog čoveka je da ne dopusti da ovaj talas dete odvede u još veće strahote i smrt.
PROJEKAT “MIGRANTSKA KRIZA – PRUŽIMO RUKU, NE OTPOR!” FINANSIJSKI JE PODRŽAN OD STRANE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
Leave a Reply