Детињство и рана младост предратне генерације били су скромни, радни и једноставни. Живело се од шест јутара земље и за потребе сопственог домаћинства су гајили краве и свиње, товили су се бикови, што је било довољно за прикладно и поштено живљење. Исхрана је била разноврсна и подразумевала је да се састоји од онога што се произведе са десет прстију.
За старије генерације права је посластица била јело БАБЕ, односно шницле од рибаног кромпира, пржене на врелој масти.
– Жене су биле посвећене кући, домаћинству и деци, штрикале су џемпере, шалеве, капе. Некад се џемпери нису куповали, јело се оно што си сам произвео и носио си џемпер који ти је мама наштрикала – прича Звонко Беднар.
Гајење стоке у фамилији Беднар престаје изградњом насеља Северно од Планинске, то јест урбанизацијом и ширењем градског подручја, односно трансформацијом претежно сеоских карактеристика овог подручја у градско.
Од празника Беднарови су славили Божић, Ускрс, такође су обележавани и имендани. Једино је трећа генерација славила Кирбај митровачких Русина, који пада на Спасовдан.
Новије генерације нису се истицале као велики верници, али су се увек радом и приходима одазивали, кад је требало цркву поправити, те изградити црквени дом.
Друштвени живот треће генерације био је једноставан и прикладан за време у којем су живели. Памте се матине игранке са живом музиком, бокс мечеви и прославе Нових година, а већина тих дешавања и активности одржавале су се у Дому синдиката у Митровици, који је срушен крајем шездесетих година прошлог века.
Имена која су се деци давала у прошлости била су традиционална и понеко библијско: Берта, Адам, Ана, Петар, Илија, Иван, Никола, Божица, Драгица, Марија, Јанко, Васа, Милан, Ђура.
У историји фамилије поједина имена се понављају, наслеђивала су се са деде на унука па чак и са оца на сина.
У савременом добу није толико присутно понављање имена, а бележе се следећа имена: Звонко, Дарко, Душан, Владимир, Борис, Божидар, Бојан, Тамара, Весна, Маја, Марко.
Чланови породице Беднар изјашњавају се као Русини и у својој прошлости имали су вредних дрводеља, земљорадника, кројача, млинара.
Четврта и пета генерација однеговала је факултетски образоване људе и угледне стручњаке, па су тако заступљена следећа занимања: стоматолози, правници, машински инжењери, лекари, организатори, глумци, кувари, фудбалери, доктори електротехнике и истраживачи.
Беднарови су били наклоњени спорту, ватрени фудбалери и фудбалски навијачи. Из фамилије је потекао чувени и незаборавни фудбалер Никола Беднар (1920-2011), који је са 16 година постао првотимац ФК Грађански у Сремској Митровици. Брз и вешт, спажен је од многих фудбалских стручњака, те каријеру између два рата наставља у тадашњем ФК Југославија, садашња Црвена звезда. Са лакоћом је освајао публику и постао стандардни првотимац. Штампа између два рата била је пуна успеха и похвала за Николу Беднара, који је и званично сматран најбржим фудбалером тадашње Краљевине Југославије.
У 21 веку , на пољу истраживачког рада, истиче се доктор електротехнике Никола Беднар који живи у Аустрији и ради на пројектима соларних пројектора најновије генерације.
Из релативно мале фамилије потекао је и Звонко Беднар, глумац и некадашњи организатор у Позоришту „Добрица Милутиновић“, који је својим радом оставио богат траг у позоришном животу, те у раду Друштва Русина у Сремској Митровици.
После завршетка основне музичке школе, отац га је прикључио оркестру ДВД-а, где је свирао кларинер, саксофон, добош и чинеле. Са оркестром су отац и син, Петар и Звонко у Сремској Митровици дочекали све Титове штафете, све свечаности у граду, сахране првоборацаи и свирали у оркестру до његовог гашења.
Беднарови имају и три врсна лекара.
Др Божица Беднар Антонијевић, рођена 1941.године у Сремској Митровици, а студије стоматологије завршила је 1966.године у Београду. Као стоматолог је радила комплетну општу стоматологију. Радила је у Сремској Митровици, Лозници, Апатину и Новом Саду, где је радни век завршила као дечији стоматолог.
Др Божидар Беднар је рођен 1946.године у Сремској Митровици. Лекарску диплому стекао је 1975.године у Новом Саду. Специјализирао је за лекара опште медицине и пензију дочекао радећи у Лаћарку.
Др Борис Беднар рођен 1979.године. Гимназију завршио у Сремској Митровици, а Медицински факултет и специјализацију Ортопедске хирургије завршио је у Новом Саду. Живи у Сремској Митровици и ради у Општој болници у родном граду.
Припадници фамилије Беднар, како у прошлости, тако и у садашњости, склапају мешовите бракове, негују изврсне и честите односе са припадницима других нација, остављају особен печат где год да живе и раде поштујући складност складност и хармонију.
Владимир Балашћак
*реализацију пројекта „Русинске породице у Срему – Руски фамелиї у Сриме“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Leave a Reply