Временске прилике током априла нису ишле на руку воћарима, посебно онима који имају засаде кајсије. Последњи мразеви су, кажу пољопривредни стручњаци нанели значајне штете тој биљној врсти посебно у равничарским пределима.
Лазар Кљештановић стручни сарадник за воћарство у Руми каже да је током априла обилазио засаде кајсија које нису издржале јутарње мразеве. Каже приметно је значајно оштећење, посебно у засадима који се у равничарским пределима.
-Ситуација на терену је шаролика. Има предела где је род уништен у великом проценту и то је првенствено у нижим предила, док је на већим надморским висинама ситуација сасвим другачија. Оштећена зависе и од тога у којој је кајсија фенофази, а то је фаза цветања или прецветавања. Ми смо обилазили засаде кајсије где је разлика у надморској висини била седам до осам метара, где је у горњим деловима штета била од 15 до 20 одсто, док је у доњем делу штета била близу 70 процената, каже Лазар Кљештановић стручни сарадник за воћарство и виноградарство у Пољопривредно стручној служби у Руми.
У оваквим ситуацијама у којима поједине биљне всрте страдају због временских прилика још једном се потврђује да треба слушати струку. Наиме препорука је да се засади воћа подижу на вишим теренима, на надморској висини од 200 метара, а никако у равници.
-Ми свакако саветујемо да засаде воћа треба подизати на вишим предлима, како би се избегле управо овакве ситуације, као што су штете од мраза.То се, наравно не односи само на кајсију него на све воћне врсте. Засаде воћа треба подизати на надморској висини изнад 200 метара, а на жалост ми у Срему имамо мало таквих парцела па нам је избор сужен, па засаде воћа и винове лозе подижемо тамо гхде можемо, што представља већи ризик, али и већу штету у оваквим ситуацијама, додаје Лазар Кљештановић.
Временске прилике током читавог априла нису ишле на руку воћарима, јер су јутарње температуре врло черо биле око нуле, или неколико степени испод што за воће није било добро.
Овакве температуре нису биле добре ни за јабуку и крушку, јер и оне што више одмичу у развоју све су осетљивије на ниске температуре.
Током априла је завршена и комплетна резидба у засадима воћа, а завршена је и прихрана азотним ђубривима, јер је крајњи рок за прихрану истекао 30-ог априла. Пољопривредни стручњаци апелују на воћаре да тамо где је било оштећења не треба уносити превише азотних ђубрива, како би се спречила бујност биљке, па је процена да та количина буде од 200 до 300 килограма по хектару, додаје Кљештановић.
Златко Марковиновић
Leave a Reply