Живот Русина на Карпатима био је веома тежак због експлоатације, а био је праћен бунама у XV веку, грађанским ратом између Фердинанда и Запоље,...

Живот Русина на Карпатима био је веома тежак због експлоатације, а био је праћен бунама у XV веку, грађанским ратом између Фердинанда и Запоље, одласком у ратове против Турака, потом учешћем у Текелијевом и Ракоцијевом устанку (XVII и  XVIII век).

У таквим околностима Русини су решење видели у селидби.

Чули су да се негде далеко на југу Угарске могу да добију доста земље бесплатно и они су се исељавали прво у Бачку, а онда у Срем и Славонију.

Формирањем Аустро-Угарске, Русини са обе стране Карпата па и на самом југу Угарске живели су у једној држави све до њеног распада 1918.године, кад делови русинске нације припадају Чешкој, Словачкој, Пољској, Мађарској, Југославији и Украјини, где углавном живе и до данас.

Поред колонизације Немаца у јужне крајеве Хабзбуршке монархије, Дворска комора вршила је и унутрашњу колонизацију, пресељавајући Мађаре, Словаке и Русине на југ.

Русини су на Закарпатју били угњетавани, а пошто су имали статус сељака слободне селидбе, сеоба им је добродошла у потрази за бољом земљом и лакшим животом. Дворска комора је путем својих изасланика, врбовала Русине за сеобу у Бачку, Крстур и Куцуру, а Русини се потом, ширењем и накнадним досељавањем у другој и трећој миграцији, насељавају у Срем, Славонију и Босну.

У време револуције 1848.године и одмах после ње, почиње друга миграција Русина. Они долазе из Маковице (из Бардејова и околине).

То су били Хорњаци и Лемки. Долазе сасвим на југ у Срем (прво у Шид 1803. године прелази 40 породица, а касније и у друга места: Беркасово – 1834.године 71 особа; Бачинце – 1836.године 103 особе; Петровце – 1834.године 318 особа; Грабово и Миклушевце – 1847.године 62 особе; Сремску Митровицу – 1854. године 119 особа.

Бројније досељавање било је од 1869. до 1871. године, Русини из Маковице насељавају се по целом планинском делу Срема и мање у низијском делу.

Тада нове становнике примају Привина Глава, Бачинци, Шид, Кукујевци, Куњад (Рохаљ базе), Босут, Стара Бингула, Пиштинци, Грк и Сот.

Прва русинска насеобина у Срему настала је у Шиду на иницијативу Крижевачке гркокатоличке епископије, која је 1777. године од царице Марије Терезије добила властелинство Шид и Беркасово и постала феудални господар овдашњем становништву.

Тако је већ 1802 .године склопљен уговор између спахилука и делегације Русина, а већ 1803.године, Русини су се из Крстура и Куцуре доселили у Шид и почели да обрађују добијену земљу.

По уговору било је уговорено:

1. Русини примају земљу, сем 200 јутара које спахилук задржава за себе. Примају трњаке и мочварне делове које ће искрчити и сасушити.

Од те земље даваће петину у зрну од плодова и исту спровести до спахијских магазина. На крчевину биће имуни свих давања у току три године.

2. Поред петине плодова, од сваког јутра земље платиће спахилуку у новцу од једне форинте годишње.

3. Инквилини ће плаћати урбаријану таксу од 3 форинте и 24 крајцаре или ће уместо новца, по жељи спахилука давати 18 работа годишње.

4. Воларе, кочијаше и алодијалне чуваре спахилук ће плаћати како је то уобичајено у Сремској жупанији.

5. Доделиће им се земљиште за подизање винограда и шљивика, од којих ће давати десетак.

6. Дрво за градњу кућа, иако се тиме, штете шуме, спахилук ће им дати бесплатно.

Владимир Балашћак

(Коришћена литература „Беркасово од Деспотовца до данас“ Леона и Владимир Хајдук)

*реализацију пројекта „Русинске породице у Срему – Руски фамелиї у Сриме“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Nema još komentara.

Budite prvi koji ćete ostaviti komentar.

Odgovori

Your email address will not be published. Required fields are marked *


*

Skip to toolbar