Тридесетих година прошлог века митровачки Русини посебно оживљавају своје активности. Митровачке новине „Сремски земљорадник“ писале су да 26.04.1935.године да је на свечан начин отворена...

Тридесетих година прошлог века митровачки Русини посебно оживљавају своје активности.

Митровачке новине „Сремски земљорадник“ писале су да 26.04.1935.године да је на свечан начин отворена зграда Русинског дома у којем се млади могу заинтересовати за духовне науке и кроз предавања, забаву и представе давати значајан допринос културно-просветном животу Русина.

Русински дом 1935.година Сремска Митровица
Димитришин Мита, Димитришин Влада, Димитришин Илија, Владимир Кечкеш, Павле Трудић, о.Илија Гарапић,Теодор Ференц,, Лабаш, Ференц Андрија,Петар Страценски, Филип Ходоба, Адам Ванчик, Грабања Стеван, Марко Ракић држи бебу Илију Рохаља

У новинама је даље писало да је земљиште за градњу Русинског дома купљено од породице Ванчик 1933. године за 4000 динара, да се налази на лепом месту и да су енергични и вредни Русини градњу почели ангажујући се сами. Са радовима је руководио Илија Димитришин, а кад су радови завршени, дом је отворен свечано у априлу 1935. године.

У оквиру Русинског дома била је и Читаоница са више од 120 чланова, чији је председник био о.Илија Гарапић (1889-1957) и певачко друштво. У оквиру Дома налазио се и стан за црквеног појца.

О својим културним активностима после рата писали су 20.августа 1945. Русини из Митровице тада основаном „Руском слову“ у Руском Крстуру, да имају 91 претплатника за новине и да су прикупили 1238 динара за фонд „Руског слова“. У писму је писало: “Нас Русина у Сремској Митровици има око хиљаду и мада не знамо наш лепи русински језик трудићемо се да проширимо културу, оснујемо нашу школу да се деца образују у нашем народном духу. Одушевљено смо дочекали наше новине и за сад имамо 91 претплатника за народне новине. Осим претплате , шаљемо и добровољни прилог од 1238 динара за фонд наше штампе“.

Списак дародаваца из Сремске Митровице за фонд „Руског слова“ у Руском Крстуру: Петар Страценски 200 динара, Ђура Павловић и Васа Ференц по 100,50 динара су дали Никола Ломпар, Мишко Рохаљ и Иван Страценски, 30 динара Никола Сведа, а по 25 динара Никола Сапер, Ђура Губаш, Филип Ходоба, Куруц, Иван Грабања, Стева Страценски, Мара Ходоба, Јанко Федорш, Стева Грабања, Емил Ференц, Јанко Крајцар, Иван Трудић, Јоца Габањски, по 15 динара даровали су Митро Жмура, Стева Ошјор, а по 10 динара Антун Куруц, Олга Папуга, Ксенија Мољко, Марија Блашчак, Максим Прокоп, Васа Фечко, Пера Куруц, Илија Бабаљик, Пера Ходоба, по 5 динара Мишко Михајло, Ђура Васиљчин, Андри Јаношко, Лука Смиљ, Ђура Мафтеј, Мишко Здињко, Никола Кечкеш, Анка Олејар, Кристина Хост, Аница Бесермењи, Стева Лабаш, Никола Бурчик, Евица Недев, Илија Блашчак, Илија Страценски, Васа Куруц, Андрија Хладик, 3 динара дала је Марија Фечко.

Познато је да је било више покушаја да и деца Русина у Митровици имају наставу на русинском језику.При основној школи (данас „Јован Јовановић Змај“), школске 1946/47.године отворено је једно одељење на русинском језику. Настава у школи је почела 7.септембра 1946, а учитељица је била Марија Шарик, пореклом из Куцуре, пре тога учитељица у Бачинцима.

Била су уписана 44 ученика. Ово одељење радило је и школске 1947/48. године, а потом престало и ђаци су размештени по рaзредима са српским наставним језиком.

Неколико година касније, школске 1951/52.године, кад је у граду било 64 русинска ученика, поново су школске власти иницирале отварање русинског одељења у основној школи „Јован Јовановић Змај“.

Интересовање родитеља за упис у русински разред није било велико, тако да је учитељица Наталија Абођи Пејовић, 23-трома ученицима предавала само русински језик, како би савладали барем језик и писмо.

Одељење је радило једну школску годину, а престало је са радом по жељи родитеља.

У то време почела је са радом и русинска драмска секција у оквиру Културно-просветног друштва „Бранко Радичевић“.Секретар Друштва био је Славко Пап Петрањ. У режији Наталије Абођи 1952.године припремљен је позоришни комад „Два брачна пара“, који је гостовао у Бачкој и Срему у местима где живе Русини.

Протекло је више од пола века да би културни живот Русина у Сремској Митровици оживео , захваљујући Друштву за русински језик, литературу и културу из Новог Сада и Друштву Русина у Сремској Митровици.Крајем 20 века неуморни иницијатори и прегаоци били су Ирина Папуга, Ана Ждињак Кнежевић, Мирон Венчеловски, Нада Колесар Адамовић, Јаким Папуга, Ана Јане Сегеди, Михајло Грабања, те професорке русинског језика Златица Сивч и Драгана Ненадић.

Владимир Балашћак

Напомене:

Радомир Прица „Русини у Митровици“

Ирина Папуга „Русини у Сремској Митровици“

*реализацију пројекта „Руснаци зоз Войводини“ помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Nema još komentara.

Budite prvi koji ćete ostaviti komentar.

Odgovori

Your email address will not be published. Required fields are marked *


*

Skip to toolbar