Vrdnička kula: Spomenik koji obiluje izuzetnim kulturno-istorijskim pričama

Vrdnik se prvi put, prema dosadašnjim zvaničnim spisima, spominje 1315. godine kao Rednik. Za razvoj Vrdnika je prelomno nalazište mrkog uglja – ova sirovina postaje neizostavna za egzistenciju skoro svake porodice. Ugalj počinje da se eksploatiše, narod stiže sa svih strana Evrope u taj deo Srema, a ostalo je, kako se kaže, istorija.

Međutim, Vrdnik odavno nije jedna vrsta industrijskog centra, rudnik je davno zatvoren, termalna voda koristi svojoj svrsi, ali u poslednjih nekoliko godina ovo mesto povezuju najviše sa turizmom. S obzirom na to, bitno je spomenuti jedan od značajnijih spomenika – Vrdničku kulu, čije su istorijske činjenice manje poznate, a za nju se vezuje više predanja i legendi.

U narodu je postojala legenda da je Vrdničku kulu sagradio izvesni vojvoda Marko. On se u narodnim pesmama spominje kao vojvoda Mirko sa svojim sinom Radovanom i ćerkom Ikonijom. Ovo je samo jedna od legendi.

Veruje se da je Vrdnička kula sagrađena u doba Rimljana, kao jedno od utvrđenja koja su služila za zaštitu Srema i grada Sirmiuma, današnje Sremske Mitrovice, a pretpostavlja se da je delo rimskog imperatora Probusa (Prob), koji je vladao od 274. do 282. godine n. e. U pisanim dokumentima kaže se da su Probusove vojskovođe videle strateški značaj Vrdnika, pa su podigle vojnu ispostavu.

Cilj ove odbrambene linije navodno je bio da zaštiti teritoriju Rimskog carstva od plemena koja su dolazila sa severa, preko Dunava – kula, dakle, dobija funkciju branič-kule. Kula je više puta za vreme svog postojanjabila razorena: Huni su je razorili 441. godine; kasnije je obnovljena, da bi je potom razorili Avari, a poslednji put je srušena dolaskom Turaka u Srem, početkom 16. veka.

Pre nekoliko godina postala je aktuelna priča o sanaciji Vrdničke kule i vraćanju njene namene. Mediji su pisali o tome da će biti urađen idejni projekat na bazi koga će biti određena buduća namena kule, kao i istraživanje terena na kome se ona nalazi. Danas se na tom mestu radi sanacija, krčenje rupa i postavljanje kamenja koje fali, tako da će ovaj spomenik star oko 1700 godina ipak dobiti svoje zasluženo mesto u varošici koja obiluje izuzetnim kulturno-istorijskim pričama.