Veliki Radinci: Niska cena pšenice gora od elementarne nepogode

Žetva pšenice je završena, rod je bio neočekivano dobar, a stalna muka sremskih paora i ove sezone je cena. Ne zna se ni u vreme žetve, niti kada žetva prođe. Istog su mišljenja i poljoprivrednici iz Velikih Radinaca, koji tvrde da godina nikad nije bila bolja, ali zarade teško da će biti. Godina nikad bolja što se prinosa tiče, kažu Radinčani  Mladen Nenadović, Aleksandar Milošević i Sava Alargić. Prinos je bio i preko 5 tona po hektaru, odnosno preko 40 metara po jutru, što je izuzetno dobro. Ali muka ista kao i do sada, cena ispod 15 dinara za kilogram ne obećava zaradu. Pšenica se daje na skladištenje, i neka ušteda u proizvodnji može biti ta što  radinački skladištari svojim paoima neće naplatiti ležarinu, kao i za one koji imaju svoju zemlju.

– Žetva je dobro prošla, rod je dobar, elementarne nepogode su nas zaobišle, bez leda. Ali zato vlada veća elementarna nepogoda od grada, a to je cena, za koju se nikad ne zna kolika je u vreme žetve. Kad predaš, tek posle mesec dana može da se nasluti kolika će biti cena, ali niikad nije dobra za seljaka – kaže Aleksandar Milošević.Mladen Nenadović, poljoprivrednik iz Velikih Radinaca dodaje –  Prinos je bio 42-43 metra po jutru i veoma sam zadovoljan, tako je bilo i prošle godine. A za zaradu se pokrivamo se repom i kukuruzom. Mora da se svaštari i presipa iz kulture u drugu kulturu. Sava Alargić, poljoprivrednik iz Velikih Radinaca kaže – Spominju  čak i cenu  od 14 dinara, bez 20 dinara po kilogramu nemamo zarade, iako ni ne možemo da izvedemo računicu, niti da pokrijemo račun. Da nema plodosmene, ne bismo ni sejali pšenicu. Malo smanji trošak to što je zemlja moja, ali svi troškovi proizvodnje su veliki.

A koja bi cena bila dobra, bar 18-19 dinara za kilogram, tvrde paori, a neki čak kažu i više. Čeka se bolje vreme i bolja cena, a za to vreme pšenica je u silosu, kaže Petar Igrić iz Velikih Radinaca i dodaje – Cena je ispod 15 dinara, i tom slučaju nas proizvodnja tako košta 5 do 5,2 tone. Odnoso toliki moramo da imao prinos da bismo samo isplatili uloženo. I sa vrhunskim prinosom se ne uklapamo. Ne znam ko tu ima koristi, osim šake tajkuna. Jedno je sigurno, godina je bila izuzetna, jer je pšenica imala dobar prinos, a isto se očekuje i za kukuruz i soju. Jedina jasna računica za poljoprivrednike je ta da mora da se seje više kultura i da se svaštari ne bi li došli do zarade.