Уређење јеврејског гробља у Руми – историјско место које треба сачувати

Једно од ретких очуваних јеврејских гробаља налази се у Руми и ових дана је  сређено захваљујући иницијативи удружења „Хронике“ које је организовало акцију чишћења, док је претходно акција наишла на разумевање локалне самоуправе, која преко ЈП „Комуналац“ уредила травнате и зелене површине на гробљу.

„Наш циљ је да данас скренемо пажњу на неке ствари, да неке ствари колико можемо отклонимо и да уцртамо неку трасу како ће се то радити у будућности, односно шта може да се уради да и Рума и Срем као потенцијално место где се рађају туризам и неке друге духовне ствари, сачува неке вредности , нарочито сећање  на наше суграђане којих више готово да нема међу нама, има нешто мало потомака,  али у суштини ово је једно историјско место које треба сачувати“, рекао је Саша Ристовић, председник удружења „Хронике“. 

На јеврејском гробљу у Руми постоји око 220 гробница Јевреја сахрањених у периоду од 1850. до 1942. године, након чега су сви Јевреји из Руме депортовани.

Последња сахрањена је бака нашег суграђанина Антуна Унтербергера, који редовно обилази ово гробље и труди се да одржава колико може.

Антун Унтербергер код споменика своје баке, последње сахрањене на јеврејском гробљу у Руми 1942. године

 

„На овом јеврејском гробљу су сахрањени моји преци, очеви родитељи 1924. године је сахрањен деда,  1942. је баба сахрањена. Међутим пошто је био рат, на њен гроб није стављена ни слика и то је тако и остало. Сам споменик је у изузетно добром стању, ја редовно обилазим и одржавам… У Србији колико ја знам имају потомци чика Павла Рајха, и они дођу, онда има из Израела, Мири Дерман  која  је председница Удружења усељеника Јевреја из бивше Југолсавије, њен прадеда је ту сахрањен и она редовно чак шаље и паре да се тај гроб одржава и има још породица Рот, они док су били живи долазили су… Има у Шведској, у Америци потомака, али то је све овако појединачно да тако кажем“, са сетом прича Румљанин Антун Унтербергер. 

Јеврејска гробља иначе у Војводини нису баш у најбољем стању, а највећи проблем представља чињеница да не постоје потомци тих људи који су умрли и на јеврејским гробљима сахрањени.

Једно од боље сачуваних је новосадско, а подршку акцији дали су чланови Јеврејске заједнице из Новог Сада, који су се како кажу радо одазвали овој акцији, јер, како кажу, од 59 гробаља која су у њиховој надлежности, спада и ово, румско.

„Ми се трудимо да покренемо у свим тим местима иницијативу да се та гробља  доведу бар у пристојно стање. Негде је то наш дуг нашим прецима, с једне стране, а са друге стране страшно је тешко је када вам дођу људи из Америке, Израела и желе да обиђу своје претке и затекну ужасно стање. То је срамота са којом ми не можемо да живимо.“, рекао је Мирко Штарк, председник Јеврејске општине Нови Сад.

У оквиру акције коју су подржали и румски Ротаријанци, као и фирма Винаглас, очишћени су споменици и прилази гробним местима, покупљено лишће и орезане гране дрвећа. У удружењу „Хронике“ кажу да ће наставити да раде на очувању овог места и континуираном одржавању јеврејског гробља у Руми, као и на идеји да се постави табла у непосредној околини гробља са основним подацима о гробљу.